Парламент одрешио руке Терези Меј за брегзит

Препрека више нема, под условом да се уопште може рећи да их је и до сада било. Британска премијерка започеће преговоре о разлазу од Брисела, како је и наумила, до краја месеца, примењујући свој програм без иједне измене.

Пут ка преговарачком столу прокрчио је парламент тако што је Терези Меј дао одрешене руке, када је, у понедељак увече, усвојио њен план за брегзит поништивши захтеве горњег дома.

Дом лордова је претходно блокирао план разлаза захтевајући да се у прва три месеца по активирању члана 50 грађанима из ЕУ који живе на Острву гарантује да ће права која имају сада уживати и по окончању развода од Брисела. Тражили су и да парламент има коначну реч о споразуму с Бриселом.

Ипак, вишенедељно играње пингпонга између горњег и доњег дома парламента окончано је како је влада очекивала – усвајањем премијеркиног плана у који лордови и посланици на крају нису убацили ни зарез. То значи да Мејова не само што може активирати члан 50, то јест започети брегзит, већ је и слободна да преговоре, који ће трајати најмање две године, води како јој воља, па и да их закључи без било каквог договора са ЕУ који би омекшао услове разлаза.

Парламент не би ни имао прилику да дискутује о њеним бракоразводним намерама да се у причу није укључио суд. Мејова је прошле године, заобишавши парламент, одлучила да овог марта седне с Бриселом за преговарачки сто и изложи своје услове фокусирана понајвише на контролу граница. Али, грађани, гневни што шеф владе прескаче парламент, случај су изложили Врховном суду, који је одлучио да се за преговоре ипак морају питати и лордови и посланици.

Затим су посланици усвојили премијеркин план без измене, али су лордови затражили усвајање поменута два амандмана. Њихове предлоге су потом одбацили у доњем дому, па су лордови морали да склоне ногу с кочнице.

Иако је победа на суду била доказ грађанима да ниједан премијер не сме мислити да су његове одлуке урезане у камен, напослетку је парламент обезбедио Мејовој апсолутну победу, омогућивши јој да на свом путу нема ниједну легалну препреку. Премијерка сада може да се понаша као да су Британци, гласајући за напуштање ЕУ, затражили и излазак из јединственог европског тржишта и царинске уније. Није, међутим, извесно да је расположење грађана заиста такво, али је Мејова рекла да је спремна да окрене леђа јединственом тржишту ако је то неопходно да би постигла потпуну контролу над миграцијама на Острву.

Дакле, препрека више нема, што не значи да нема и проблема. Позивајући владу на одговорност, парламент је осветлио пукотине у вишевековним британским демократским институцијама, изложио намере владе да у преговорима тргује питањем будућности Европљана који раде на Острву и Британаца на континенту. А узгред је лабуристима пришивено да, као што им се приговарало и лани када су, наводно безвољно, водили кампању за останак у ЕУ, воде млаку политику.

Образложење лабуриста је да би у парламенту „гризли зубима и чупали ноктима” да се премијеркин закон измени само да је постојао и трачак наде да посланици могу да убеде владу да промени мишљење. Али, њихово правдање није убедило добар део јавности, с Тимом Фароном на челу, лидером либералних демократа. Фарон је осуо паљбу по лабуристима, спочитавши им да су имали прилику да блокирају „тврди брегзит” – излазак из ЕУ без повољних споразума како би се избегла економска и политичка штета – али да су радије „седели на рукама” учинивши да три милиона Европљана страхују да више неће бити добродошли у овој земљи.

„Срам било владу што људе користи као чипове у казину коцкајући се њиховим судбинама и лабуристе који су им то дозволили”, рекао је Фарон.

Узвратио је Џереми Корбин назвавши одлуку парламента „дубоко разочаравајућом”. Закључио је да је активирање члана 50 резултат референдума и упозорио да је то само почетак процеса током којег ће лабуристи у стопу пратити владу, стављајући изнад свега права грађана и њихов животни стандард.

Ипак, није умирио оснивача организације „Три милиона”, која лобира за права грађана из уније, а који је рекао да су очајни због одлуке парламента јер су схватили да у преговорима постају новчићи којима ће се трговати.

„Ово је била последња шанса, а посланици су је бацили у воду сломивши срца три милиона људи”, кажу за „Гардијан” у овом удружењу.

Иако очекивана, одлука је расрдила и Британце који живе с друге стране Ламанша, а који су минулих дана инсистирали да се амандман о правима грађана из чланица уније, иако једностран, усвоји пре свега као знак добре воље.

„Поражавајуће је да наша влада игнорише забринутост својих грађана. Саосећамо с Европљанима који живе на Острву јер знамо како ће стресно и непријатно бити живети у неизвесности”, поручили су Британци који живе у Немачкој.

А неизвесност, како сазнају британски медији, стартоваће „пуцњем из премијеркиног пиштоља” у последњој мартовској недељи. Већ је познато да Лондон у трци чека неколико кључних изазова: ризични преговори о приступу јединственом европском тржишту знатно би се могли одужити. Ту су и трошкови развода, референдум о независности Шкотске, нејединство на Острву о овом питању и очекивања грађана у односу на оно што Брисел и, на крају крајева, парламенти свих држава чланица, намеравају да дају званичном Лондону.