Parlament odrešio ruke Terezi Mej za bregzit

Prepreka više nema, pod uslovom da se uopšte može reći da ih je i do sada bilo. Britanska premijerka započeće pregovore o razlazu od Brisela, kako je i naumila, do kraja meseca, primenjujući svoj program bez ijedne izmene.

Put ka pregovaračkom stolu prokrčio je parlament tako što je Terezi Mej dao odrešene ruke, kada je, u ponedeljak uveče, usvojio njen plan za bregzit poništivši zahteve gornjeg doma.

Dom lordova je prethodno blokirao plan razlaza zahtevajući da se u prva tri meseca po aktiviranju člana 50 građanima iz EU koji žive na Ostrvu garantuje da će prava koja imaju sada uživati i po okončanju razvoda od Brisela. Tražili su i da parlament ima konačnu reč o sporazumu s Briselom.

Ipak, višenedeljno igranje pingponga između gornjeg i donjeg doma parlamenta okončano je kako je vlada očekivala – usvajanjem premijerkinog plana u koji lordovi i poslanici na kraju nisu ubacili ni zarez. To znači da Mejova ne samo što može aktivirati član 50, to jest započeti bregzit, već je i slobodna da pregovore, koji će trajati najmanje dve godine, vodi kako joj volja, pa i da ih zaključi bez bilo kakvog dogovora sa EU koji bi omekšao uslove razlaza.

Parlament ne bi ni imao priliku da diskutuje o njenim brakorazvodnim namerama da se u priču nije uključio sud. Mejova je prošle godine, zaobišavši parlament, odlučila da ovog marta sedne s Briselom za pregovarački sto i izloži svoje uslove fokusirana ponajviše na kontrolu granica. Ali, građani, gnevni što šef vlade preskače parlament, slučaj su izložili Vrhovnom sudu, koji je odlučio da se za pregovore ipak moraju pitati i lordovi i poslanici.

Zatim su poslanici usvojili premijerkin plan bez izmene, ali su lordovi zatražili usvajanje pomenuta dva amandmana. Njihove predloge su potom odbacili u donjem domu, pa su lordovi morali da sklone nogu s kočnice.

Iako je pobeda na sudu bila dokaz građanima da nijedan premijer ne sme misliti da su njegove odluke urezane u kamen, naposletku je parlament obezbedio Mejovoj apsolutnu pobedu, omogućivši joj da na svom putu nema nijednu legalnu prepreku. Premijerka sada može da se ponaša kao da su Britanci, glasajući za napuštanje EU, zatražili i izlazak iz jedinstvenog evropskog tržišta i carinske unije. Nije, međutim, izvesno da je raspoloženje građana zaista takvo, ali je Mejova rekla da je spremna da okrene leđa jedinstvenom tržištu ako je to neophodno da bi postigla potpunu kontrolu nad migracijama na Ostrvu.

Dakle, prepreka više nema, što ne znači da nema i problema. Pozivajući vladu na odgovornost, parlament je osvetlio pukotine u viševekovnim britanskim demokratskim institucijama, izložio namere vlade da u pregovorima trguje pitanjem budućnosti Evropljana koji rade na Ostrvu i Britanaca na kontinentu. A uzgred je laburistima prišiveno da, kao što im se prigovaralo i lani kada su, navodno bezvoljno, vodili kampanju za ostanak u EU, vode mlaku politiku.

Obrazloženje laburista je da bi u parlamentu „grizli zubima i čupali noktima” da se premijerkin zakon izmeni samo da je postojao i tračak nade da poslanici mogu da ubede vladu da promeni mišljenje. Ali, njihovo pravdanje nije ubedilo dobar deo javnosti, s Timom Faronom na čelu, liderom liberalnih demokrata. Faron je osuo paljbu po laburistima, spočitavši im da su imali priliku da blokiraju „tvrdi bregzit” – izlazak iz EU bez povoljnih sporazuma kako bi se izbegla ekonomska i politička šteta – ali da su radije „sedeli na rukama” učinivši da tri miliona Evropljana strahuju da više neće biti dobrodošli u ovoj zemlji.

„Sram bilo vladu što ljude koristi kao čipove u kazinu kockajući se njihovim sudbinama i laburiste koji su im to dozvolili”, rekao je Faron.

Uzvratio je Džeremi Korbin nazvavši odluku parlamenta „duboko razočaravajućom”. Zaključio je da je aktiviranje člana 50 rezultat referenduma i upozorio da je to samo početak procesa tokom kojeg će laburisti u stopu pratiti vladu, stavljajući iznad svega prava građana i njihov životni standard.

Ipak, nije umirio osnivača organizacije „Tri miliona”, koja lobira za prava građana iz unije, a koji je rekao da su očajni zbog odluke parlamenta jer su shvatili da u pregovorima postaju novčići kojima će se trgovati.

„Ovo je bila poslednja šansa, a poslanici su je bacili u vodu slomivši srca tri miliona ljudi”, kažu za „Gardijan” u ovom udruženju.

Iako očekivana, odluka je rasrdila i Britance koji žive s druge strane Lamanša, a koji su minulih dana insistirali da se amandman o pravima građana iz članica unije, iako jednostran, usvoji pre svega kao znak dobre volje.

„Poražavajuće je da naša vlada ignoriše zabrinutost svojih građana. Saosećamo s Evropljanima koji žive na Ostrvu jer znamo kako će stresno i neprijatno biti živeti u neizvesnosti”, poručili su Britanci koji žive u Nemačkoj.

A neizvesnost, kako saznaju britanski mediji, startovaće „pucnjem iz premijerkinog pištolja” u poslednjoj martovskoj nedelji. Već je poznato da London u trci čeka nekoliko ključnih izazova: rizični pregovori o pristupu jedinstvenom evropskom tržištu znatno bi se mogli odužiti. Tu su i troškovi razvoda, referendum o nezavisnosti Škotske, nejedinstvo na Ostrvu o ovom pitanju i očekivanja građana u odnosu na ono što Brisel i, na kraju krajeva, parlamenti svih država članica, nameravaju da daju zvaničnom Londonu.