Највећи терет на породици

У Сједињеним Америчким Државама од 68 деце једно има аутизам, у Великој Британији тај однос је један према сто, а у Италији међу 250 малишана један је аутистичан. Нико, међутим, не зна колико особа са аутизмом живи у Србији: регистар не постоји, што додатно отежава живот особама са аутизмом јер их систем често не препознаје, па не могу да остваре помоћ, социјалну подршку, адекватну здравствену заштиту…

Иако према неким подацима у нашој земљи живи неколико хиљада људи са аутизмом, процена је да је њихов број далеко већи. Само у Нишу, како се чуло на међународном симпозијуму „Живети са аутизмом из перспективе пацијента, родитеља и професионалаца” недавно одржаном у овом граду, према најновијим информацијама, има око 500 особа са поремећајима повезаним са аутизмом.

Први поуздани подаци добиће се, како је најавио министар здравља Златибор Лончар на отварању овог скупа, крајем 2017. јер је у току припрема регистра деце са сметњама у развоју која се спроводи у оквиру Националног програма за развој деце у раном детињству.

То је само први корак у ономе што је неопходно учинити како би се особама са аутизмом али и њиховим породицама, које сносе највећи терет, омогућио квалитетан живот: у Србији се суочавамо са кашњењем у препознавању симптома поремећаја повезаних са аутизмом и постављању дијагнозе. Осим тога у нашој држави нема довољно центара за пружање раних интервенција, недостају стручњаци у овој области, проблем су и капацитети за дневни боравак, школовање...

„Није довољно утврдити само број особа са аутизмом, већ се морају направити добре процене и сваком детету омогућити оно што му је потребно. Неопходно је обезбедити бољи положај деце са аутизмом и другим развојним поремећајима и њихових породица”, каже Мишел Сент Ло, директор Уницефа у Србији.

Он наглашава да се морају решавати и проблеми у вези са капацитетом неопходним за дневни и други боравак особа са аутизмом, али је потребно и боље инклузивно образовање.