Добре намере и спорна виђења

Не треба сумњати у добре намере господина Богољуба Карића да делује помиритељски и саборно, али његове речи упадљиво одударају од тога. Карићев гнев обрушава се на „лажну елиту”, коју се не устручава да назове „надсрбима”, „надинтелигенцијом” и „елитистичком кастом надљуди”, те да оцени како њихово понашање „достиже границе расизма”?! Он их групно оптужује, јер је један од „канабиста” – како доживљава „тркаче за мекано председничко канабе” – изразио наду да ће за њега гласати сва „нормална Србија”.

Тешко је селективно замерити неком од кандидата, било да је „канабиста”, „фотељаш” или нешто друго, што је за нормалну, прогресивну, напредну (не нужно и напредњачку) Србију. Много је опасније кад своје неистомишљенике експлицитно проглашава мрзитељима, издајницима, соросовцима и проданим душама. А тога, нажалост, има напретек. Ако му то смета, Карић је у праву.

Сигурно је и Карић за правну државу, земљу чврсто изграђених и независних институција, у којој влада демократија, а сви појединци се слободно изјашњавају и имају иста права. На крају, био је и лично погођен што му траљав судски систем није омогућио да докаже своју невиност. И самог председника владе погодила је судска неажурност, која је довела до застаревања тог поступка.

Но, вратимо се „лажној елити”, која је доста прецизно означена. („Није, господо, довољно то што држите предавања на универзитету, играте на позоришним даскама или рецитујете фразе о људским правима, слободама и политичкој коректности.”) Тим људима се замера што се, попут Тесле, Пупина и Миланковића, нису „играли по пашњацима”. Чињеница је, међутим, да су многи наши научници и уметници потекли и из сиромашнијих породица и забитијих средина него тројица наведених великана.

Без одговора је остало кључно питање: Ко чини праву елиту? Да ли су то власници скоро стечених раскошних вила и џипова са затамњеним стаклима, окружени телохранитељима и поносни на своја загонетно стечена академска звања? Аутор ту не убраја себе („Због тога што се бавим бизнисом, не осећам се нимало супериорно”), али оставља отвореним питање да ли мисли на понеког уметника сличних политичких назора или на још некога.

Његова забринутост за ову подељену земљу достиже врхунац идејом да оснује бесплатну политичку школу „Богољубов Кумровец”, с намером да – позовимо се на његове речи – „драге канабисте обучим како да заседну на власт за пет година”. Једна од две кључне лекције је „да постоје само добри и лоши људи”. Први су, наравно, Карић и његови истомишљеници, а други „канабисти”, које треба научити да не буду више „лоши људи”. Шта ако одбију „школовање” или не науче лекцију? Ако нестану, најпре ће се остварити Карићев идеал („Време је да се прекине с поделама у Србији”).

Професор универзитета