Желим да спречим референдумску атмосферу

Најављујући да ће се кандидовати за председника Србије, Мирослав Паровић, лидер Народног слободарског покрета (бивша Трећа Србија), рекао је крајем фебруара да му је потпуно јасно да су му шансе да уради „нешто велико” на изборима минималне. На питање зашто се онда уопште кандидовао и троши време и новац, он у разговору за „Политику” истиче да је његов кључни мотив – жеља да спречи референдумску атмосферу „за и против Вучића”, која је, како каже, већ сада прерасла у атмосферу линча.

„То се види на примеру мог сарадника Мироја Јовановића, који је поднео жалбу РИК-у на кандидатуру Луке Максимовића – дакле, урадио је нешто што је законом дефинисана форма – због чега је добио озбиљан одговор парадржаве, претњама, уценама, морбидном видео-игрицом у којој му разбијају главу... Све време причам да је та референдумска атмосфера штетна, као што је била штетна октобра 2000. године. Мој други мотив је да покажем овом народу да су стасале нове генерације и да ја, као најмлађи кандидат на овим изборима, представљам те генерације, које ни на који начин нису допринеле лошем стању које имамо у друштву, а масовно се исељавају из земље”, истиче Паровић.

Нисте најмлађи ако је прихваћена кандидатура Луке Максимовића?

Али се не зна да ли је Лука Максимовић – Лука Максимовић или Бели Прелетачевић и колико Бели Прелетачевић има година. На овим изборима имамо појаву измишљених личности, која се доводи до апсурда, па ћемо онда на наредним изборима имати Шојића, па Змаја од Шипова и све оне ликове које гледамо у ријалити програмима.

Да решимо сада једну дилему – да ли вам је потписе подршке скупљао Вучић или Заветници? Судећи по неким порталима и друштвеним мрежама, чини се да је то једина дилема у вези са вашим наступом.

Пре свега, ми већ трећи пут скупљамо потписе и учествујемо на великим изборима, за које је потребно 10.000 потписа. Учествовали смо на веома великом броју локалних избора и избора за месне заједнице. Никада нам потписе није скупљао нико до нас самих и повремено неких партнерских организација с којима имамо сарадњу. Као што је, на пример, Белоцркванска слободна иницијатива, која нам је сада прикупила више од 500 потписа у малој Белој Цркви, а са њима имамо потписану коалициону сарадњу од прошлогодишњих локалних избора.

Ви се не жалите да су нотари били разграбљени, недоступни, да је био кратак рок...

То јесте била отежавајућа околност, али то су прописи за које смо ми сви знали пре него што је започет изборни процес. Закон о нотарима је донесен пре неколико година и тачно се знао тренутак када ће нотари преузети овај посао...

У случају да не прођете у други круг, уколико га буде, за кога ћете се определити? Претпоставља се да је један кандидат у другом кругу сигурно Вучић.

Ја се држим оне народне да се не треба изувати пре потока. Хајде да се први круг избора заврши, па ћемо онда да се опредељујемо.

Нећете се а приори изјаснити за старог саборца из Двери Бошка Обрадовића?

За старог саборца који сада сарађује са свим оним људима против којих смо били када смо се нашли и када смо сарађивали. Нисам баш сигуран да је то била идеја која нас је окупила тада и која нас је тада подигла као, уверен сам, једну од најважнијих политичких прича у дотадашњој историји српског парламентаризма.

Какав је ефекат вашег протестног писма Европском парламенту због укидања имунитета Марин ле Пен?

Мој чин је пре свега политички, да јавност упозорим да се у Европској унији, у коју ми хрлимо, особи која је високо рангирана политичка личност највеће државе ЕУ Француске, скида посланички имунитет само зато што је указала Европи на злочине који се дешавају у Исламској држави. Указивањем на злочине она је радила превенцију потенцијалних злочина у Европи. Када ви њој укинете имунитет и кажете да је то кажњиво дело, ви тиме у суштини смањујете будност људи који живе на Старом континенту и реално их доводите у опасност.

И ми не треба да идемо тамо?

Па треба ли да идемо на место где се људи туку или да гледамо да направимо систем да ми не уђемо у проблем? И сама ЕУ се сада редефинише и врло брзо ћемо имати оно за шта се ја залажем – сарадњу и савезе суверених држава. Дакле, да тачно знате шта браните, шта вам је територија, где су вам границе, шта вам је царински систем, шта вам је привредни амбијент? И онда сарађујете са компатибилним државама. Шта Србија има да тражи, рецимо, са Летонијом? Немамо никакве додирне тачке. Али са Немачком, Француском, Русијом, Аустријом, регионом, апсолутно имамо. То вам је политика за коју се залажу и Марин ле Пен, и Штрахе, и Алтернатива за Немачку, то је политика коју гура Владимир Путин већ дужи низ година. То је политика која ће дефинисати нове односе у Европи.

Сад помињете личности које су овде највећи десничарски баук.

Зависи ко то представља. То представљају либерални кругови који су на власти већ 60 година. Али, ми – Француска, Немачка, Србија, Русија, Аустрија, Мађарска – старе смо државе, ми знамо и за функционисање мимо оваквих блокова, знамо шта значи сарађивати, јер смо сарађивали и пре 200 година. Ми знамо као народ како је функционисати и бринути о себи.