Želim da sprečim referendumsku atmosferu

Najavljujući da će se kandidovati za predsednika Srbije, Miroslav Parović, lider Narodnog slobodarskog pokreta (bivša Treća Srbija), rekao je krajem februara da mu je potpuno jasno da su mu šanse da uradi „nešto veliko” na izborima minimalne. Na pitanje zašto se onda uopšte kandidovao i troši vreme i novac, on u razgovoru za „Politiku” ističe da je njegov ključni motiv – želja da spreči referendumsku atmosferu „za i protiv Vučića”, koja je, kako kaže, već sada prerasla u atmosferu linča.

„To se vidi na primeru mog saradnika Miroja Jovanovića, koji je podneo žalbu RIK-u na kandidaturu Luke Maksimovića – dakle, uradio je nešto što je zakonom definisana forma – zbog čega je dobio ozbiljan odgovor paradržave, pretnjama, ucenama, morbidnom video-igricom u kojoj mu razbijaju glavu... Sve vreme pričam da je ta referendumska atmosfera štetna, kao što je bila štetna oktobra 2000. godine. Moj drugi motiv je da pokažem ovom narodu da su stasale nove generacije i da ja, kao najmlađi kandidat na ovim izborima, predstavljam te generacije, koje ni na koji način nisu doprinele lošem stanju koje imamo u društvu, a masovno se iseljavaju iz zemlje”, ističe Parović.

Niste najmlađi ako je prihvaćena kandidatura Luke Maksimovića?

Ali se ne zna da li je Luka Maksimović – Luka Maksimović ili Beli Preletačević i koliko Beli Preletačević ima godina. Na ovim izborima imamo pojavu izmišljenih ličnosti, koja se dovodi do apsurda, pa ćemo onda na narednim izborima imati Šojića, pa Zmaja od Šipova i sve one likove koje gledamo u rijaliti programima.

Da rešimo sada jednu dilemu – da li vam je potpise podrške skupljao Vučić ili Zavetnici? Sudeći po nekim portalima i društvenim mrežama, čini se da je to jedina dilema u vezi sa vašim nastupom.

Pre svega, mi već treći put skupljamo potpise i učestvujemo na velikim izborima, za koje je potrebno 10.000 potpisa. Učestvovali smo na veoma velikom broju lokalnih izbora i izbora za mesne zajednice. Nikada nam potpise nije skupljao niko do nas samih i povremeno nekih partnerskih organizacija s kojima imamo saradnju. Kao što je, na primer, Belocrkvanska slobodna inicijativa, koja nam je sada prikupila više od 500 potpisa u maloj Beloj Crkvi, a sa njima imamo potpisanu koalicionu saradnju od prošlogodišnjih lokalnih izbora.

Vi se ne žalite da su notari bili razgrabljeni, nedostupni, da je bio kratak rok...

To jeste bila otežavajuća okolnost, ali to su propisi za koje smo mi svi znali pre nego što je započet izborni proces. Zakon o notarima je donesen pre nekoliko godina i tačno se znao trenutak kada će notari preuzeti ovaj posao...

U slučaju da ne prođete u drugi krug, ukoliko ga bude, za koga ćete se opredeliti? Pretpostavlja se da je jedan kandidat u drugom krugu sigurno Vučić.

Ja se držim one narodne da se ne treba izuvati pre potoka. Hajde da se prvi krug izbora završi, pa ćemo onda da se opredeljujemo.

Nećete se a priori izjasniti za starog saborca iz Dveri Boška Obradovića?

Za starog saborca koji sada sarađuje sa svim onim ljudima protiv kojih smo bili kada smo se našli i kada smo sarađivali. Nisam baš siguran da je to bila ideja koja nas je okupila tada i koja nas je tada podigla kao, uveren sam, jednu od najvažnijih političkih priča u dotadašnjoj istoriji srpskog parlamentarizma.

Kakav je efekat vašeg protestnog pisma Evropskom parlamentu zbog ukidanja imuniteta Marin le Pen?

Moj čin je pre svega politički, da javnost upozorim da se u Evropskoj uniji, u koju mi hrlimo, osobi koja je visoko rangirana politička ličnost najveće države EU Francuske, skida poslanički imunitet samo zato što je ukazala Evropi na zločine koji se dešavaju u Islamskoj državi. Ukazivanjem na zločine ona je radila prevenciju potencijalnih zločina u Evropi. Kada vi njoj ukinete imunitet i kažete da je to kažnjivo delo, vi time u suštini smanjujete budnost ljudi koji žive na Starom kontinentu i realno ih dovodite u opasnost.

I mi ne treba da idemo tamo?

Pa treba li da idemo na mesto gde se ljudi tuku ili da gledamo da napravimo sistem da mi ne uđemo u problem? I sama EU se sada redefiniše i vrlo brzo ćemo imati ono za šta se ja zalažem – saradnju i saveze suverenih država. Dakle, da tačno znate šta branite, šta vam je teritorija, gde su vam granice, šta vam je carinski sistem, šta vam je privredni ambijent? I onda sarađujete sa kompatibilnim državama. Šta Srbija ima da traži, recimo, sa Letonijom? Nemamo nikakve dodirne tačke. Ali sa Nemačkom, Francuskom, Rusijom, Austrijom, regionom, apsolutno imamo. To vam je politika za koju se zalažu i Marin le Pen, i Štrahe, i Alternativa za Nemačku, to je politika koju gura Vladimir Putin već duži niz godina. To je politika koja će definisati nove odnose u Evropi.

Sad pominjete ličnosti koje su ovde najveći desničarski bauk.

Zavisi ko to predstavlja. To predstavljaju liberalni krugovi koji su na vlasti već 60 godina. Ali, mi – Francuska, Nemačka, Srbija, Rusija, Austrija, Mađarska – stare smo države, mi znamo i za funkcionisanje mimo ovakvih blokova, znamo šta znači sarađivati, jer smo sarađivali i pre 200 godina. Mi znamo kao narod kako je funkcionisati i brinuti o sebi.