Директори из школских клупа

Далеко од бурека, далеко од срца - једна је од парола под којима су ђаци Прве београдске гимназије наступили на регионалном такмичењу ученичких компанија, одржаном у новобеоградском „Меркатор центру”. Обучени у кецеље украшене цртежом прасета и називом своје школске компаније „Сланна”, сецкали су сопствени производ, бурек са сланином од мангулице. Као прекаљене бурекџије, нудили су га посетиоцима тржног центра. Показивањем продајних вештина, аутентичности производа, али умешности организовања и вођења бизниса, заједно са још 20 средњошколских ђачких компанија из Београда и Смедерева борили су се за пласман на национално финално такмичење које ће бити одржано од 13. до 15. маја у главном граду.

Гимназијалци са Дорћола успели су да заголицају непца жирија и да се пласирају за завршно надметање, заједно са колегама из Геодетско-техничке школе, Економске школе „Ђука Динић”, Спортске гимназије и Фармацеутско-физиотерапеутске школе. На националном такмичењу снаге ће одмерити са најбољим ђачим компанијама из југозападне и централне Србије, Војводине и југоисточне Србије. Како је најавио Дарко Радичанин, извршни директор „Достигнућа младих”, организатора такмичења, најбоље ученичко предузеће представљаће Србију у јулу на европском првенству у Бриселу.    

Александра Којчиновић, ученица трећег разреда у Првој гимназији, која у „Сланни” има звучну титулу директорке за људске ресурсе, каже да су у тој петочланој школској компанији сви и директори и радници.

– Осим што желимо да развијемо сопствени бизнис, промовишемо здраву храну, а сланина од мангулице је баш таква. Апелујемо, такође, на грађане да купују домаће, а не стране намирнице. Није нам јасно зашто Србија увози толико хране, када ми имамо много квалитетнију – каже Александра. Открива да бурек праве у једној градској пекари јер у школи немају санитарних услова.

Оригиналност се не може оспорити ни ђацима Фармацеутско-физиотерапеутске школе са Звездаре. У својој компанији осмислили су друштвену игру „Smart Wood”, за развој моторике и интелектуалних способности деце, али и пензионера. Успели су да их разоноде и забаве на три радионице које су уприличили у једном престоничком старачком дому, вртићу и школи.

– Игра је мешавина билијара и ваздушног хокеја, за два такмичара. Од хокеја смо узели пак, а циљ игре је да се жетони убаце у рупе, као у билијару – објаснила је директорка Ања Милановић.

Користећи знање стечено на часовима, чланови ученичке компаније из Текстилно-технолошке и пољопривредне школе „Деспот Ђурађ” креирају и шију хаљине, панталоне и кошуље од већ коришћених материјала, уз необичне спојеве. Препознатљив заштитни знак су им хеклана миљеа ушивена на одећу од тексаса.

– Иако смо скоро основани, већ имамо неколико наруџбина од другара из Смедерева. И овде смо добили похвале да смо оригинални и маштовити. Материјале углавном набављамо у продавницама половне одеће, а понекад искористимо и неку хаљину наших бака. Забављамо се док радимо и не бринемо да ли ћемо успети да продамо робу – нагласила је Јелена Павић, директорка финансија у ученичкој компанији „JSA Renew”.

Победници

„Модлица”– Геодетско-техничка школа

„Сланна” – Прва београдска гимназија

„Инексперта” – Економска школа „Ђука Динић”

„Тебра” – Спортска гимназија

„Смартвуд” – Фармацеутско-физиотерапеутска школа

Београд домаћин наредног европског првенства

Средином јула наредне године Србија ће бити домаћин европског такмичења ученичких компанија. Биће то тек други пут (после Швајцарске) да европско првенство организује држава која није чланица ЕУ. Београд ће угостити 40 националних првака са Старог континента.

– Наши победници на европским првенствима учествују од 2009. године. Прва ученичка компанија основана је, иначе, још 1919. у САД, а оне данас постоје у 120 земаља света.

У Србији су обезбеђени услови за оснивање компанија у 220 средњих школа, које могу да запосле око 3.500 ђака. План је да се до 2020. овај вид предузетништва развија у свакој нашој средњој школи. 

Ученичке компаније део су пројекта Владе Републике Србије, а надметања на регионалном и националном нивоу финансијски су подржали Министарство привреде, УСАИД, „Телегруп” и „Рода центар”.