​Самураји и алтернативни пацифизам

Од нашег специјалног извештача
Токио – Исход „голф дипломатије” Доналда Трампа и Шинза Абеа у милијардеровом летњиковцу на Флориди је „национална тајна”, нашалио се јапански премијер после сусрета с америчким председником. И заиста, осим дипломатских флоскула о узајамном разумевању и подржавању, у јавност до данас нису процурили конкретни детаљи са једног од првих сусрета двојице лидера. Ипак, имајући у виду предисторију Трампових изјава о Азији, где није штедео пацке ни на рачун Токија, није тешко докучити нервозу јапанског госта због могућих поступака мушичавог председника, који се, неким чудом, нашао за кормилом најважнијег јапанског савезника. Посебно када се узме у обзир да је пре неколико дана Северна Кореја опет провокаторски испалила пројектиле у правцу Јапана. Био сам сведок нимало фингиране забринутости јапанских званичника на које сам наилазио у бесконачним ходницима овдашњег министарства спољних послова, а новинарски брифинзи су осим отворене осуде самодршца у Пјонгјангу садржали још један заједнички именилац – поновно и поновно подвлачење дубоких савезничких односа Јапана и Америке.

ЈЕДНА ФОТОГРАФИЈА: Занимљиво је пак посматрати нову фазу односа Вашингтона и Токија, дакле ону после јапанске капитулације 1945. кроз призму само једне фотографије. Врховни заповедник окупационих снага, амерички генерал Даглас Мекартур је, наиме, после доласка у јапанску престоницу сачекао да му у посету дође цар Хирохито, ситуација дотад незамислива када се има у виду да су императору приписивани божански атрибути. Иако је најпре било предлога да се јапанском цару укину све надлежности, а он казни за злочине у Другом светском рату, Мекартур је правилно проценио да ће, уколико савезници стварно желе мирну транзицију јапанског друштва, онда престо хризантеме и најстарија монархија на свету морати да опстану. Макар симболично. Иста таква, дубоко симболична, била је и прва фотографија генерала и цара. Из јапанске перспективе најпре је шокантна била неформална одећа као и поза коју је Мекартур заузео, а друго и можда још важније било је што је то био први пут да је цар Хирохито фотографисан поред неког ко је виши од њега. Јапанци су били шокирани, покушана је цензура фотографије, али узалуд. Божанска аура недодирљивости која је приписивана цару нестала је оног секунда када севнуо блиц Мекартуровог фотографа Гаетана Фелиса.

ПРОАКТИВНИ ПАЦИФИЗАМ: Послератни и данас важећи јапански устав написан је по диктату поменутог генерала Дагласа Мекартура. Пацифистички у својој суштини, овај врховни правни акт садржи чувени члан девет, којим се нација одрекла права употребе силе као средства за решавање међународних спорова. Ипак, доласком на власт премијера Шинза Абеа, почеле су најпре стидљиво, а потом све гласније дискусије да ли Јапан треба да остане безусловно пацифистичка земља. Најпре је Исламска држава мучки убила једног јапанског новинара на Блиском истоку, што је изазвало Абеов бес и поруку да ће „злочинци плати”, а потом је поигравање пројектилима севернокорејског лидера додатно уозбиљило безбедносну ситуацију на Јапанском архипелагу. Никад ниједан јапански лидер после Другог светског рата није тако отворено запретио одмаздом као тада Шинзо Абе џихадистима. Многи су се стресли, а нарочито они у региону. Иако је у фамозном члану девет јапанског Устава уграђено да ће земља „увек” одбијати рат и избегавати сукобе на све могуће начине, поједини гласови у Токију су склонији да верују у прагматичнији приступ такозваног проактивног пацифизма. Ако посегнемо за лексичким играријама Доналда Трампа и његовог штаба, утисак је да је у Јапану куцнуо час за „постпацифизам”, то јест „алтернативни пацифизам”. Невоља за све јастребове у јапанској администрацији је у томе што је јапански народ и даље дубоко одан идеји суштинског пацифизма (без икаквих вербалних модификација). Испитивања јавног мњења показују да најмање 60 одсто Јапанаца и не помишља да окрене леђа идеји која је земљи донела просперитет након што је бачена на колена у Другом светском рату.

Ових дана у посети региону први пут борави амерички државни секретар Рекс Тилерсон. Осим Јапана и Јужне Кореје, на његовој маршрути је и Кина. Шеф Стејт департмента је, међутим, оценио да је дипломатија у случају Северне Кореје „оманула”. Сасвим довољна вербална варница да узнемири духове у Пјонгјангу да опет ударе у ратне бубњеве.

Такође ових дана, у Пољској је поновљен чувени експеримент америчког психолога Стенлија Милграма, са подједнако узнемирујућим резултатима. Педесет година касније потврђени су налази Милграмовог експеримента о спремности људи да под директним захтевом ауторитета послушају свако наређење, па макар оно подразумевало бол других, па чак и екстремну тортуру. Исте године када је Стенли Милграм објавио резултате своје студије, Хана Арент је сковала синтагму „баналност зла” како би у књизи „Ајхман у Јерусалиму” описала понашање једног људског „шрафа” у конструкцији нацистичког плана о злокобном  „коначном решењу”.

И није регион југоисточне Азије једина неуралгична тачка на планети у којој би најмрачније стране људске природе могле да избију у први план. Ми на Балкану бисмо могли понешто о томе да кажемо. Зато би, имајући у виду лакоћу с којом лидери манипулишу масама, било политички и историјски мудро избегавати запаљиве пароле. Само дијалог и истински пацифизам немају алтернативу.