Уликс, енциклопедија људског искуства

Кад је први пут објављен, 1922, Уликс је већ био чувен. Пошто је забрањен у САД и Великој Британији, преостало му је да га објави једна књижара у Паризу, у власништву америчке егзиланткиње Силвије Бич. Џорџ Слоком, један од првих приказивача, рекао је да је „огромна као телефонски именик или породична Библија, са књижевним и друштвеним одликама обе књиге”.

Ова саркастична тврдња дотиче важан вид Уликса, тензију између његовог реализма и симболике. С једне стране, постоји гледиште, које је први заговарао Езра Паунд, да је Уликс дело хиперболичног реализма: суздржана сатира живота средње класе. Другим речима, телефонски именик свакодневног живота. С друге стране је тврдња Т. С. Елиота да та књига није реалистична, већ изнова откривено благо дубоко симболичког значења: Библија савременог доба, такорећи. Џојс у Уликсу покушава да створи својеврсну енциклопедију свеколиког људског искуства: кроз причу о неколико људи у Даблину, једног дана 1904, покушава да дочара целокупност људског искуства, стога се реализам и симболизам ове књиге могу схватити као две стране истог новчића.

Шта се заправо дешава у Уликсу? У најкраћем, не много: нема coup d’etat-а од стране интелигентних мајмуна, нико се није насукао на пусто острво, нема никаквог неспоразума око менице и нико не жуди да се освети великом белом киту. Само обичан летњи дан у Даблину, 1904. Мада на конвенционалном приповедачком нивоу нема много догађања, много штошта се збива у ситним детаљима, језику и ликовима. Џојс с језиком, ликом и дикцијом ради оно што нико пре њега није. Уликс редефинише роман, редефинише шта је све могуће учинити с романом. Перспектива у Уликсу непрестано се мења – понекад од унутрашњег монолога до крајње апстрактне тачке гледишта – што је веома утицало на касније романсијере, рецимо на Данила Киша.

Зашто Џојс развија мноштво сложених стилова? Њега изнад свега интересује емоционални реализам. Упркос свој својој књижевној разметљивости, експериментисању и виртуозности, Џојс никад не губи из вида чињеницу да пише о људским бићима и да су то врло сложена створења. Џојсова књижевна експерименталност његов је начин да представи те сложености. Он жели да прикаже људскост у свим њеним појавностима: узвишеном, униженом, одлучном, лицемерном, искреном, амбивалентном и слично. Уликс је књига о животима неколико људи, али искуства којима су они подвргнути, углавном овоземаљска, одражавају искушења, муке, неверства, пропуштене прилике, неиспуњена обећања, чудне случајности, ситна задовољства и весела осећања којима сви тежимо. Џојс у Уликсу покушава да што аутентичније пише о животу. Ако је повремено и тежак или нејасан, ко каже да је живот тако лак? У одговору на неке критике Уликса, а било их је доста кад је први пут објављен, Џојс је рекао да уколико Уликс није вредан читања, ни живот није вредан живљења.

Три су главна лика у Уликсу: Стивен Дедалус, Леополд Блум и његова жена Моли. Стивен је Џојсова измишљена верзија сопственог младалачког „Ја”. На први поглед, Леополд Блум можда делује као неочекивани лик. Ради као продавац огласа за новине. Ипак, његова привлачност је у његовој обичности. Блум је подвргнут најдетаљнијем надзору ком је икад изложен неки фиктивни лик. Између осталог, видимо га како врши нужду, прди, мастурбира, уринира, али, изнад свега, видимо како размишља. Блум има изванредну способност уживљавања. Чим га први пут угледамо како спрема доручак, он покушава да замисли како га његова мачка види. Најпре помишља да јој засигурно изгледа као какав див, а затим се исправља, схвативши да мачка може да га прескочи. Тај ниво уживљавања и скромности у оштром је контрасту са Стивеновим суморним солипсизмом. После 700 страница Блум нам изгледа као неки стари пријатељ кога волимо због његових ћефова и мана, а не упркос њима.

Све до последњег поглавља, немамо много увида у живот Блумове жене Моли, али немогуће је замислити Уликса без ње, пошто њено поглавље представља апотеозу Џојсове тежње за емоционалним реализмом. Џој је ово поглавље назвао срцем књиге. Оно је врцави излив ортографских и граматичких грешака и погрешне примене речи у својеврсном произвољном следу њеног тока свести кад заспи. Мисли јој брзо блуде с једне на другу, понекад с мало или без очигледне повезаности. Блумов брак никад се више није опоравио откад је њихов син умро као дете, тако да се Моли, која ради као концертна сопранисткиња, управо спетљала са својим менаџером Бојланом. Њено неверство је у ироничном контрасту с оним код Хомера: у Одисеји, Одисеј се враћа кући својој верној жени, у Уликсу Блум се враћа неверној.

Иако је Уликс можда тешка књига, њена тежина не објашњава њену популарност. Уликс је књига о животу. Можда то звучи отрцано, и јесте отрцано, али такав је и живот. У Портрету уметника у младости, Стивен је устврдио да је циљ уметника да насушни хлеб искуства преобрази у свакодневицу која зрачи. Џојс управо то чини у Уликсу; свакидашње искуство постаје нешто више, а ипак остаје свакидашње.

Аутор је гост Међународне конференције о Џојсу која се управо одржава у Београду.