Кривица може и да се отплати

У српску правосудну праксу институт опортунитета – плаћање одређене суме новца уместо служења затворске казне, али само за одређена дела за која је предвиђена казна до пет година затвора –  коначно је ушао на велика врата.

Званични подаци показују да се његова примена из године у годину повећава, па је тако број поступака који су окончани на овај начин од краја 2009. године, када је уведен у кривичноправни систем Србије, до краја прошле године увећан и за неколико стотина пута.

Само из три београдска основна тужилаштва, применом овог института (закон га дефинише као институт одложеног кривичног гоњења) на рачун буџета Републике Србије у прошлој години „слило се” 150.801.047 динара.

И, не само то. Како је показало истраживање „Политике”, применом института опортунитета задовољни су и учесници у поступку: окривљени који уместо казне „отплаћују” своју кривицу и тужиоци јер брзо и ефикасно завршавају кривични поступак. Задовољни су и крајњи корисници новца од опортунитета – школе, болнице, хуманитарне организације – којима се за посебне намене (адаптације, куповина возила...), на основу одлука комисије Министарства правде, са рачуна буџета уплаћује утврђени износ новца.

Љубивоје Ђорђевић, први основни тужилац у Београду, објашњава да се институтом опортунитета, то јест, одложеног кривичног гоњења, избегавају дуготрајни и скупи кривични поступци када је реч о кривичним делима за које је прописана новчана или казна затвора до пет година. Наглашава и да примена опортунитета не подразумева само уплату у хуманитарне сврхе већ да се на овај начин може надокнадити и штета оштећеном, али и исплатити заостала алиментација. Тужилаштво, такође, наводи Ђорђевић, може да наложи и психосоцијални третман, односно, да се осумњичени одвикне од алкохола и опојних дрога.

– Уколико осумњичени прихвати једну или више обавеза предвиђених Закоником о кривичном поступку, тужилаштво доноси наредбу о одлагању кривичног гоњења. Након тога, уколико осумњичени у року изврши обавезу, тужилац одбацује кривичну пријаву. Окривљени коме се, уз његову сагласност, наложи уплата у хуманитарне сврхе, новац уплаћује на рачун прописан за уплату јавних прихода који се користи за хуманитарне или друге јавне сврхе. Потом се новчана средства прикупљена на овај начин додељују хуманитарним организацијама, фондовима, јавним установама или другим правним и физичким лицима, по спроведеном јавном конкурсу који расписује Министарство правде – наводи Ђорђевић.

Број случајева који се решавају опортунитетом из годину у годину се повећава. Прво основно тужилаштво у Београду, иначе највеће у Србији, у 2017. години, на овај начин решило више од 70 одсто предмета. А, то је, наглашава Ђорђевић, био циљ како Првог ОЈТ тако и Републичког јавног тужилаштва.

Према његовим речима, не треба занемарити ни број лица којима је наложен друштвено користан рад и оних према којим је примењен психосоцијални третман и лечење, односно одвикавање од  алкохолизма и опојних дрога.

– Тужилаштво је закључило протоколе о сарадњи са Специјалном болницом за болести зависности из Београда, Институтом за ментално здравље, ЈКП „Зеленилом Београд”, на основу којих су окривљени упућивани у наведене установе, када су им приликом одлагања кривичног гоњења налагане мере обављања одређеног друштвено корисног или хуманитарног рада... – каже шеф Првог основног тужилаштва у Београду.

Иако, можда, многима институт опортунитета (одлагања кривичног гоњења) изгледа као опраштање кривичног гоњења или привилегија за одређене учиниоце, у београдским тужилаштвима оштро одбацују овакву тезу.

У Другом основном тужилаштву овај институт оцењују као „вид пружене шансе учиниоцима лакших кривичних дела, да преко опортунитета, када то оправдају околности случаја и уз услове које прописује закон, на својеврстан начин сносе одговорност за извршено дело”.

– У сваком појединачном случају, приликом одлучивања о примени одлагања кривичног гоњења води се рачуна о оправданости примене института, као и о врсти обавезе која је адекватна и којом ће се осумњичени обавезати. На пример, уколико је извршењем кривичног дела оштећено неко лице, ићи ће се у правцу накнаде штете том лицу – наводе у београдском Другом основном тужилаштву.

Рок и начин уплате који обавезује осумњиченог прописан је наредбом јавног тужиоца о одложеном кривичном гоњењу. Рок по закону не може да буде дужи од годину дана, а уколико осумњичени не испуни обавезу у прописаном року, кривични поступак се наставља. У супротном, односно уколико осумњичени поступи по наредби о одложеном кривичном гоњењу, пријава се одбацује.

– Код примене института одлагања кривичног гоњења, води се рачуна о запрећеној казни као једном од законских услова за примену овог института, о степену кривице, јачини угрожавања или повреде заштићеног добра, ранијем животу осумњиченог (конкретно, о његовој ранијој осуђиваности) и чињеници да ли је на њега већ примењиван институт одложеног кривичног гоњења – објашњавају у овом тужилаштву.

Пракса Другог основног тужилаштва показује да се институт опортунитета у току прошле године најчешће примењивао за дела из области безбедности саобраћаја и крађе. Тужилаштво је издало 182 наредбе да се отклоне штетне последице или накнади штета, 973 пута је наређена уплата новца у хуманитарне сврхе, док је у 178 случајева осумњичени обавезан да обави друштвено користан рад. У само два случаја издате су наредбе са обавезом подвргавања психосоцијалном третману.