Krivica može i da se otplati

U srpsku pravosudnu praksu institut oportuniteta – plaćanje određene sume novca umesto služenja zatvorske kazne, ali samo za određena dela za koja je predviđena kazna do pet godina zatvora –  konačno je ušao na velika vrata.

Zvanični podaci pokazuju da se njegova primena iz godine u godinu povećava, pa je tako broj postupaka koji su okončani na ovaj način od kraja 2009. godine, kada je uveden u krivičnopravni sistem Srbije, do kraja prošle godine uvećan i za nekoliko stotina puta.

Samo iz tri beogradska osnovna tužilaštva, primenom ovog instituta (zakon ga definiše kao institut odloženog krivičnog gonjenja) na račun budžeta Republike Srbije u prošloj godini „slilo se” 150.801.047 dinara.

I, ne samo to. Kako je pokazalo istraživanje „Politike”, primenom instituta oportuniteta zadovoljni su i učesnici u postupku: okrivljeni koji umesto kazne „otplaćuju” svoju krivicu i tužioci jer brzo i efikasno završavaju krivični postupak. Zadovoljni su i krajnji korisnici novca od oportuniteta – škole, bolnice, humanitarne organizacije – kojima se za posebne namene (adaptacije, kupovina vozila...), na osnovu odluka komisije Ministarstva pravde, sa računa budžeta uplaćuje utvrđeni iznos novca.

Ljubivoje Đorđević, prvi osnovni tužilac u Beogradu, objašnjava da se institutom oportuniteta, to jest, odloženog krivičnog gonjenja, izbegavaju dugotrajni i skupi krivični postupci kada je reč o krivičnim delima za koje je propisana novčana ili kazna zatvora do pet godina. Naglašava i da primena oportuniteta ne podrazumeva samo uplatu u humanitarne svrhe već da se na ovaj način može nadoknaditi i šteta oštećenom, ali i isplatiti zaostala alimentacija. Tužilaštvo, takođe, navodi Đorđević, može da naloži i psihosocijalni tretman, odnosno, da se osumnjičeni odvikne od alkohola i opojnih droga.

– Ukoliko osumnjičeni prihvati jednu ili više obaveza predviđenih Zakonikom o krivičnom postupku, tužilaštvo donosi naredbu o odlaganju krivičnog gonjenja. Nakon toga, ukoliko osumnjičeni u roku izvrši obavezu, tužilac odbacuje krivičnu prijavu. Okrivljeni kome se, uz njegovu saglasnost, naloži uplata u humanitarne svrhe, novac uplaćuje na račun propisan za uplatu javnih prihoda koji se koristi za humanitarne ili druge javne svrhe. Potom se novčana sredstva prikupljena na ovaj način dodeljuju humanitarnim organizacijama, fondovima, javnim ustanovama ili drugim pravnim i fizičkim licima, po sprovedenom javnom konkursu koji raspisuje Ministarstvo pravde – navodi Đorđević.

Broj slučajeva koji se rešavaju oportunitetom iz godinu u godinu se povećava. Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu, inače najveće u Srbiji, u 2017. godini, na ovaj način rešilo više od 70 odsto predmeta. A, to je, naglašava Đorđević, bio cilj kako Prvog OJT tako i Republičkog javnog tužilaštva.

Prema njegovim rečima, ne treba zanemariti ni broj lica kojima je naložen društveno koristan rad i onih prema kojim je primenjen psihosocijalni tretman i lečenje, odnosno odvikavanje od  alkoholizma i opojnih droga.

– Tužilaštvo je zaključilo protokole o saradnji sa Specijalnom bolnicom za bolesti zavisnosti iz Beograda, Institutom za mentalno zdravlje, JKP „Zelenilom Beograd”, na osnovu kojih su okrivljeni upućivani u navedene ustanove, kada su im prilikom odlaganja krivičnog gonjenja nalagane mere obavljanja određenog društveno korisnog ili humanitarnog rada... – kaže šef Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu.

Iako, možda, mnogima institut oportuniteta (odlaganja krivičnog gonjenja) izgleda kao opraštanje krivičnog gonjenja ili privilegija za određene učinioce, u beogradskim tužilaštvima oštro odbacuju ovakvu tezu.

U Drugom osnovnom tužilaštvu ovaj institut ocenjuju kao „vid pružene šanse učiniocima lakših krivičnih dela, da preko oportuniteta, kada to opravdaju okolnosti slučaja i uz uslove koje propisuje zakon, na svojevrstan način snose odgovornost za izvršeno delo”.

– U svakom pojedinačnom slučaju, prilikom odlučivanja o primeni odlaganja krivičnog gonjenja vodi se računa o opravdanosti primene instituta, kao i o vrsti obaveze koja je adekvatna i kojom će se osumnjičeni obavezati. Na primer, ukoliko je izvršenjem krivičnog dela oštećeno neko lice, ići će se u pravcu naknade štete tom licu – navode u beogradskom Drugom osnovnom tužilaštvu.

Rok i način uplate koji obavezuje osumnjičenog propisan je naredbom javnog tužioca o odloženom krivičnom gonjenju. Rok po zakonu ne može da bude duži od godinu dana, a ukoliko osumnjičeni ne ispuni obavezu u propisanom roku, krivični postupak se nastavlja. U suprotnom, odnosno ukoliko osumnjičeni postupi po naredbi o odloženom krivičnom gonjenju, prijava se odbacuje.

– Kod primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja, vodi se računa o zaprećenoj kazni kao jednom od zakonskih uslova za primenu ovog instituta, o stepenu krivice, jačini ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra, ranijem životu osumnjičenog (konkretno, o njegovoj ranijoj osuđivanosti) i činjenici da li je na njega već primenjivan institut odloženog krivičnog gonjenja – objašnjavaju u ovom tužilaštvu.

Praksa Drugog osnovnog tužilaštva pokazuje da se institut oportuniteta u toku prošle godine najčešće primenjivao za dela iz oblasti bezbednosti saobraćaja i krađe. Tužilaštvo je izdalo 182 naredbe da se otklone štetne posledice ili naknadi šteta, 973 puta je naređena uplata novca u humanitarne svrhe, dok je u 178 slučajeva osumnjičeni obavezan da obavi društveno koristan rad. U samo dva slučaja izdate su naredbe sa obavezom podvrgavanja psihosocijalnom tretmanu.