Нове мецене европске деснице

Руси владају светом. Ако је неко и сумњао у то помишљајући да Америка повлачи битне конце на светској политичкој сцени, британски шеф дипломатије га је разуверио. Штавише, судећи по ономе што говори Борис Џонсон, Американци нису у стању ни да изаберу сопственог председника, а камоли да кроје туђу политичку сцену. Уперивши прстом у Кремљ, Џонсон је указао да је у заблуди свако ко мисли да су Доналда Трампа за председника бирали Американци или да се брегзит деценијама крчкао у кухињи евроскептика који су испредали приче о „бриселској немани” – с њим на челу.

Русија је, према Џонсоновим сазнањима, опасна машинерија која је Трампу прокрчила пут ка Белој кући, утицала на прошлогодишњи острвски референдум, пустила пипке до Украјине, Сирије, па и пројектовала покушај атентата на црногорског премијера, а сада одређује исход избора широм Европске уније и петља се у демократске британске процесе.

„Постоји врло мало сумње да Руси стоје иза тих ствари, а да не говоримо о томе шта су урадили у Украјини”, каже Џонсон.

Британски министар спољних послова сматра да Русија има способност да хаковањем поремети британску политику служећи се „прљавим триковима”. Он је, следећи извештаје тамошњих обавештајних званичника који ће британске политичаре подучити како да се одбране од московског хаковања, рекао да нема доказе да Руси покушају да ослабе британске демократске процесе, али да постоји мноштво доказа да могу и да су спремни да то ураде.

Због тога је решио да, након што је Острво отргао из „чељусти ЕУ”, ту „пријатељску заједницу” заштити, па је Москви поручио да не „гура нос” у изборне процесе широм Европе. Џонсон би ускоро требало да оде у Москву, где ће га угостити колега Сергеј Лавров. Тада ће га, по свему судећи, посаветовати да мало смање апетите, посебно када је реч о острвским дешавањима и земљама попут Немачке и Француске које се суочавају с пресудним изборима који прете да угрозе стабилност европске заједнице. 

Ипак, рекло би се да су последњих година и активистима преко Атлантика срцу драги визионари, поготову евроскептични, који би реконструисали европске институције. Аналитичари прогнозирају да ће то што се амерички конзервативци озбиљно уплићу у везу Руса и европских десничарских политичара прерасти у „љубавни троугао”, јер очекују да ће Трампова администрација према популарним европским радикалним десничарима бити далеко отворенија од Обамине.

Начин на који евроскептици говоре о Европи, слободи и пропагирају антиисламистичке ставове симпатичан је и америчком десничарском активисти Дејвиду Хоровицу, који Герта Вилдерса сматра херојем у бици за одбрану слободе говора. Овај холандски популиста у среду је убедљиво поражен на парламентарним изборима у које су све евроскептичне очи биле упрте надајући се да ће тога дана он постати весник буђења „десничарског пролећа”. Али и то што је поражен није важно, како рекоше амерички конзервативци, колико је битно да се шири слободарска реч.

Наиме, у ширењу тих идеја Вилдерсовој Партији слободе је само од Хоровица за две године стигло 150.000 долара, од којих, пише „Њујорк тајмс”, 120.000 у 2015. години. Реч је о тада највећем појединачном доприносу холандском политичком систему. Иако за америчке стандарде бедан износ, за Холанђане који су прошле године страховали од могућег руског мешања у кампању, додатни амерички ангажман у најмању руку представљао је напад на национални суверенитет. Они, као и бирачи у Немачкој, Француској или Италији не воле да слушају о страном мешању у питања о којима верују да одлучују на бирачким местима. Али, како рече Хоровиц, његова новчана помоћ екстремном десничару не представља утицај америчког новца на холандску демократију, већ је допринос у одбрани слободарским идејама.

Наиме, Вилдерс је наступима очарао Хоровица, поготову док му се судило због изазивања мржње према муслиманима и док је правио филм којим блати Куран. Осим што му је тада скочила популарност, знатно је ојачао и буџет своје партије јер је још један активиста, на Харварду школовани историчар, Данијел Пајпс, обезбедио новац за Вилдерсове судске трошкове настале у спору због филма о Курану као „продукту зла”.

Изгледа да је Вилдерс постао омиљени амерички исламофоб јер су му, наводи „Њујорк тајмс”, још две америчке фондације платиле прошлогодишње летове и боравке у америчким хотелима. Међу онима који су помогли ова путовања помиње се и Роберт Шилман, богати Трампов навијач који је прошле године платио дигиталну рекламу на Тајмс скверу којом је Трампа приказао као Супермена. Вилдерс је годинама стицао подршку међу републиканцима и њиховим поштоваоцима, тако да сада има пријатеље у Белој кући. А како Трамп, као и Путин, предност даје билатералној, а не мултилатералној сарадњи са земљама у Европи, Американци ће се тек утркивати око десничарских лидера.

Трамп је још у предизборној кампањи отворено био наклоњен лидерима попут Најџела Фаража. Када се уселио у Белу кућу, срећнији од њујоршког милијардера били су Вилдерс, Марин ле Пен и Бепе Грило. Британска премијерка Тереза Меј посетила га је прва у Вашингтону, када су редефинисали односе двеју земаља у новом светском поретку. Био је то први пут да један председник САД не даје подршку јединственој Европи.