Коме смета успостава националног парка „Дрина”

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Ни успостава националног парка и оазе зеленила и природе, на шта претендују они који су се намерили да у општини Сребреница и околини успоставе национални парк „Дрина” и тиме крајолик симболично повежу у целину са Националним парком „Тара” у Србији, није могла протећи а да појединци у томе не препознају угрожавање Бошњака па чак и замешатељство Емира Кустурице.     

Поред постојећа два национална парка у РС – „Козара” и „Сутјеска”, пре шест година покренута је од стране надлежних тела Српске и Србије уз подршку међународних организација иницијатива за заштиту дела биодиверзитета сребреничке општине који, осим јединственог кањона Дрине и њених притока, те језера Перућац и планине Сушица, располаже са више од 40 ендемичних биљних врста, где се налази шест станишта Панчићеве оморике, као и дивокоза, мрког медведа и сурог орла, као и остаци римске архитектуре и средњовековна утврђења.  

Скупштина и Влада РС приводе крају законски поступак за успоставу националног парка због чега се Ћамил Дураковић, бивши начелник Сребренице, забринуо како је ту реч о „удару на интегритет БиХ”, оптуживши да се у том послу отима земља Бошњацима. 

У тим намерама власти у РС Дураковић слути и намеру да се од Бошњака изузме земља „коју неће моћи да обрађују” након што се на простору од 6.315 хектара прогласи национални парк. А посебно, како је навео, брине ради тога што се „планом заобилази земљиште на ком живе Срби”.     

Скупштина општине Сребреница обавила је посљедњу јавну расправу о формирању националног парка „Дрина”, а, како пише „Аваз”, ништа у свему томе не би било спорно да се парк неће простирати „преко приватних поседа Бошњака”.

Посебно, пише „Аваз”, знајући да то подразумева и забрану градње без посебне сагласности, као и других активности. Саговорник овог листа, Ћамил Дураковић, уверава како иза свега стоји режисер Емир Кустурица, па бивши сребренички начелник у свему препознаје и „неки тихи договор између националног парка у Србији и покушаја да се све споји у једну целину”.  

После ових навода огласила се и медијска служба Емира Кустурице из које све приписују „доконости бившег начелника Дураковића” и цене како би „злуради Дураковић” морао знати да је ово међународни пројекат који доприноси, пре свега, установљавању заштићеног подручја у БиХ које сада не постоји, очувању еколошких процеса и функција прекограничних еко-система.

Као и, додају у Кустуричиној служби, повећања могућности за стварање и увећање прихода маргинализованих заједница пограничног региона и повећање економског и људског капитала у региону и додатно појашњавају: „Нема ту никаквог прекрајања граница нити удара на интегритет БиХ. Био би то резерват биосфере на добробит свих, који би обухватао општине: Бајина Башта, Ужице, Чајетина, Сребреница, Вишеград и Рогатица”, наводе из службе за медије Емира Кустурице.

И начелник општине Сребреница Младен Грујичић демантује тврдње Дураковића да Кустурица стоји иза овог пројекта, као и то да се одузима бошњачка имовина.

Грујичић је зачуђен Дураковићевом реакцијом јер је „иницијатива о заштити дела сребреничке територије покренута у време док је он био на челу општине”.

Грујичић појашњава како је Нацртом закона о НП „Дрина” (усвојен недавно у Скупштини РС) дефинисано да буду три зоне заштите и да је у првој зони само кањон Дрине у коме нема, нити може бити неких објеката и градње, а да у другој и трећој зони мештани могу користити своја имања, обрађивати земљу и градити у складу са просторним планом. Није тачна Дураковићева тврдња, уверава Грујичић, да се овим одузима бошњачка имовина и напомиње како ће проглашавање националног парка уредити односе и спречити дивљу градњу поред језера Перућац, али и криволов и крађу шуме који су постојали.

„Овим ће бити исправљена неправда и отклоњена досадашња нелогичност да је само кањон и подручје на десној обали Дрине било заштићено у оквиру Националног парка ’Тара’ у Србији”, рекао је раније Илијаз Бегић, еколошки инспектор у Сребреници.