Петацима три нова предмета од септембра

Будући петаци биће прва генерација основаца која ће имати три нова предмета: то су информатика и рачунарство, техничко и технологија и физичко и здравствено васпитање. Досадашњи изборни предмети као што су чувари природе, свакодневни живот у прошлости, хор и оркестар – за њих ће бити ваннаставне школске секције, уколико буде прихваћен нови предлог наставног плана за старије разреде осмолетки. На захтев Министарства просвете, науке и технолошког развоја Завод за унапређивање образовања и васпитања, за непуна четири месеца, изнедрио је промењен и осавремењен план наставе за други циклус основног образовања.

Урадио је и наставни програм за пети разред који би могао да се примени од септембра. Намера надлежних је да се програми за шести, седми и осми разред развијају и постепено уводе из године у годину, тако да ће садашњи четвртаци, кад ступе у пети разред, учити по иновираним програмима до краја основног образовања. Шта то значи у пракси, за „Политику” објашњавају представници просветног врха, који је нове планове и програме захтевао, и надлежни из завода који их је скројио.

– Информатику као обавезан предмет увели смо у петом разреду са једним часом недељно са садржајима ослоњеним на програм изборног предмета информатика и рачунарство који је прошле године усвојио Национални просветни савет. Предмет техничко и информатика постаће техника и технологија. Из бившег техничког и информатике избрисан је информатички део, јер информатика и рачунарство постају засебан предмет. Празнина је допуњена садржајима којима се подстиче развој предузетништва као међупредметне компетенције чиме је осавремењена настава технике и технологије – објашњава Гордана Мијатовић, помоћник директора Завода за унапређивање образовања и васпитања.

Предузетништво, наглашава, није нов предмет, него саставни део предмета техничко и технологија „као рођеног” за стицање предузетничких знања и вештина. Физичко васпитање прерашће у физичко и здравствено васпитање. То и није новина за оне који се сећају да је предмет тог назива постојао у нашем школству. Савремена варијанта физичког и здравственог васпитања заузеће два часа недељно у распореду. Изабрани спорт, садашњи трећи час физичког, прелази у ваннаставне активности. На његово место улази информатика, тако да деца неће имати више часова него сада, уверавају надлежни. 

– Уводе се обавезне физичке активности ван редовне наставе које би, да су у распореду, заузимале час и по недељно, односно 54 часа годишње. Школа одлучује како ће их реализовати, да ли ће то бити спортски сусрети, крос, вежбање у природи, одлазак на пливање или шта год деци највише одговара. Ти часови ће се видети у школском плану и програму, али не и у распореду часова – каже Мијатовићева. 

Из распореда се бришу и цртање, сликање, вајање, затим хор и оркестар, шах... Укида се листа тих изборних предмета. Али, они настављају да живе као – слободне активности. Препорука је да их у свакој школи буде што више, да се за њих деца опредељују зато што желе, а не зато што морају да одаберу чак и кад им се понуђен избор не свиђа. А то што се изабрани спорт брише из распореда и што ће изборни предмети постати ваннаставне секције неће угрозити фонд часова ни плату наставника – уверава Весна Недељковић, помоћник министра просвете. 

– Свеједно је да ли ће наставник одвести децу на Авалу и учити их оријентиринг на једнодневном излету, или у бесплатну школу клизања где ће са ђацима провести пет или десет школских часова у дану. Њима остаје исти фонд часова и плата, као што ће успех ђака на обавезном физичком ван наставе утицати на укупну оцену из физичког и здравственог васпитања. Неће изгубити часове ни наставници који буду држали секције као што су шах или хор, тај рад ће им се и даље плаћати. Мораће деци да дају понеку своју суботу или дан од распуста, али ће основци најзад добити прилику да се ван часова баве музиком, науком, екологијом, образовним, креативним и спортским активностима којима желе, са својим наставницима и бесплатно – илуструје Недељковићева.

Норма наставника везана је за четрдесеточасовну радну недељу, регулише се правилницима, подзаконским актима који су у надлежности ресорног министарства.

Шта ће све улазити у норму не мора да се везује само за оно што ће бити наставни план и програм, јер ту могу да се рачунају и ваннаставне активности са ђацима, указује и Гордана Мијатовић, закључујући:

– Нови наставни план сигурно ће бити анализиран са свих страна. Очекујемо и похвале и критике, спремни да бранимо наша решења. Предлог који смо дали у складу је са актуелним прописима у образовању и може да побољша квалитет наставе. Видећемо шта ће рећи Национални просветни савет – каже она.