Пазите на откуцаје срца

Чак 50 одсто пацијената са повишеним крвним притиском у целом свету припада млађој и средовечној популацији.

Више од половине болесника са хипертензијом има и убрзану срчану фреквенцију, као последицу такозване симпатичке хиперактивности. То, заправо, значи да када је организам суочен са стресном ситуацијом долази до појачаног активирања симпатичког нервног система, а то изазива лучење повећаних количина адреналина, пораст крвног притиска и убрзану срчану фреквенцију.

Раније се тачно знало које су професије више угрожене стресом, а данас су под стресом сви: и људи који немају посао, и они који су изгубили посао, и они који много раде.

Зато потпуно различити типови људи завршавају у ординацији кардиолога услед срчаних тегоба.

Према последњим подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, свака друга особа у Србији има повишен крвни притисак и при том постоји стална тенденција раста овог обољења.

– Данашњи брз темпо живота доводи до прекомерне активности симпатичког нервног система, а то утиче како на крвни притисак, тако и на срчану фреквенцију, и има значајну улогу у појави кардиоваскуларних болести. Материјализам и ривализам који су данас присутни у друштву такође су кривци за стрес, који се најчешће манифестује лупањем срца, несаницом, напетошћу мишића и сексуалном дисфункцијом – истакао је проф. др Горан Милашиновић, директор Пејсмејкер центра Клиничког центра Србије, додајући да је важно да људи не буду нон-стоп под стресом већ да нађу меру и да осам сати дневно раде, осам сати спавају, а преосталих осам сати искористе за релаксацију, да се друже са драгим људима који немају везе са послом, иду на антистрес програме, вежбају, читају књиге уз чај…

Овај стручњак сматра да је код нас контрола пулса занемарена, иако је важан фактор ризика за оболевање од кардиоваскуларних болести. Није знак за узбуну ако је некоме пулс износио сто откуцаја у минути, а управо се пењао уз степенице, али јесте ако је број срчаних откуцаја виши од тога у стању мировања и у току ноћи. Повишен пулс знак је да је повећан и ниво адреналина у организму, што никако није добро за срце. Када је реч о крвном притиску, он код млађих особа не би требало да прелази 140/90, 160 код старијих, а код особа које пате од дијабетесa требало би да буде и нижи.

– Успоравање срчане фреквенције веома је значајно да би се смањила учесталост нежељених кардиоваскуларних догађаја. Приликом мерења крвног притиска увек треба мерити и срчану фреквенцију, односно пулс. Грађани морају посебно да обрате пажњу на мерење пулса приликом прегледа у кућним условима. Превентивне посете кардиологу од кључног су значаја за очување кардиоваскуларног система – нагласила је проф. др Бранислава Ивановић, помоћник директора Клинике за кардиологију КЦС-а.

Да би се смањила учесталост кардиоваскуларних обољења јуче је најављен почетак спровођења кампање за превенцију кардиоваскуларних болести под називом „Пазите на откуцаје”, коју су подржали Друштво кардиолога Србије и компанија „Мерк”. По Србији ће до краја године бити организоване различите акције како би се што више људи образовало о превенцији срчаних болести.

Грађани ће се информисати о важности узимања терапије коју је прописао лекар, али и о редовној рекреацији, правилној исхрани, како да елиминишу стрес у мери у којој је то могуће.

– То је нарочито битно јер први симптоми болести пацијенту постају уочљиви тек у одмаклим стадијумима обољења. Када се говори о исхрани, они који имају хипертензију морају да воде рачуна о количини соли коју уносе. Често ми пацијенти кажу како не соле храну, а нису ни свесни колико соли унесу разним намирницама и напицима. Многи не знају да ако попију само две чаше одређене минералне воде могу тиме да унесу довољно соли и да им то неће пријати. Важно је да се људи распитају где могу да ураде тестове на основу којих ће моћи да се процени под коликим су стресом – истиче проф. др Биљана Путниковић, начелница Кардиолошке службе КБЦ „Земун”.

Она је појаснила да само једна цигарета много повећава лучење адреналина, а код људи које пуше десетак цигарета дневно адреналин је повећан цео дан. Зато после напорног стресног дана треба изаћи у получасовну шетњу, али и применити технике дубоког дисања или вежбати јогу.

Без седатива, уз здраву исхрану

Стручњаци наглашавају да изложеност повећаном стресу доводи до појачаног лучења адреналина који, између осталог, оштећује структуру унутрашњег зида артерија и убрзава артеросклеротске промене.

Примена седатива није препоручена код хроничног, већ само у случајевима акутног стреса, приликом изненадних нежељених догађаја када је њихова употреба оправдана.

Када је реч о здравој исхрани, треба избегавати масноће, угљене хидрате, соли и шећере, а од меса конзумирати најчешће оно које спада у посно. Поврће мора свакодневно да се нађе у тањиру, као и воће, а риба би требало да се узима минимум два пута седмично. Антиоксиданси, међу којима је зелени чај, такође су веома важни у одржавању доброг здравственог стања.