Pazite na otkucaje srca

Čak 50 odsto pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom u celom svetu pripada mlađoj i sredovečnoj populaciji.

Više od polovine bolesnika sa hipertenzijom ima i ubrzanu srčanu frekvenciju, kao posledicu takozvane simpatičke hiperaktivnosti. To, zapravo, znači da kada je organizam suočen sa stresnom situacijom dolazi do pojačanog aktiviranja simpatičkog nervnog sistema, a to izaziva lučenje povećanih količina adrenalina, porast krvnog pritiska i ubrzanu srčanu frekvenciju.

Ranije se tačno znalo koje su profesije više ugrožene stresom, a danas su pod stresom svi: i ljudi koji nemaju posao, i oni koji su izgubili posao, i oni koji mnogo rade.

Zato potpuno različiti tipovi ljudi završavaju u ordinaciji kardiologa usled srčanih tegoba.

Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, svaka druga osoba u Srbiji ima povišen krvni pritisak i pri tom postoji stalna tendencija rasta ovog oboljenja.

– Današnji brz tempo života dovodi do prekomerne aktivnosti simpatičkog nervnog sistema, a to utiče kako na krvni pritisak, tako i na srčanu frekvenciju, i ima značajnu ulogu u pojavi kardiovaskularnih bolesti. Materijalizam i rivalizam koji su danas prisutni u društvu takođe su krivci za stres, koji se najčešće manifestuje lupanjem srca, nesanicom, napetošću mišića i seksualnom disfunkcijom – istakao je prof. dr Goran Milašinović, direktor Pejsmejker centra Kliničkog centra Srbije, dodajući da je važno da ljudi ne budu non-stop pod stresom već da nađu meru i da osam sati dnevno rade, osam sati spavaju, a preostalih osam sati iskoriste za relaksaciju, da se druže sa dragim ljudima koji nemaju veze sa poslom, idu na antistres programe, vežbaju, čitaju knjige uz čaj…

Ovaj stručnjak smatra da je kod nas kontrola pulsa zanemarena, iako je važan faktor rizika za obolevanje od kardiovaskularnih bolesti. Nije znak za uzbunu ako je nekome puls iznosio sto otkucaja u minuti, a upravo se penjao uz stepenice, ali jeste ako je broj srčanih otkucaja viši od toga u stanju mirovanja i u toku noći. Povišen puls znak je da je povećan i nivo adrenalina u organizmu, što nikako nije dobro za srce. Kada je reč o krvnom pritisku, on kod mlađih osoba ne bi trebalo da prelazi 140/90, 160 kod starijih, a kod osoba koje pate od dijabetesa trebalo bi da bude i niži.

– Usporavanje srčane frekvencije veoma je značajno da bi se smanjila učestalost neželjenih kardiovaskularnih događaja. Prilikom merenja krvnog pritiska uvek treba meriti i srčanu frekvenciju, odnosno puls. Građani moraju posebno da obrate pažnju na merenje pulsa prilikom pregleda u kućnim uslovima. Preventivne posete kardiologu od ključnog su značaja za očuvanje kardiovaskularnog sistema – naglasila je prof. dr Branislava Ivanović, pomoćnik direktora Klinike za kardiologiju KCS-a.

Da bi se smanjila učestalost kardiovaskularnih oboljenja juče je najavljen početak sprovođenja kampanje za prevenciju kardiovaskularnih bolesti pod nazivom „Pazite na otkucaje”, koju su podržali Društvo kardiologa Srbije i kompanija „Merk”. Po Srbiji će do kraja godine biti organizovane različite akcije kako bi se što više ljudi obrazovalo o prevenciji srčanih bolesti.

Građani će se informisati o važnosti uzimanja terapije koju je propisao lekar, ali i o redovnoj rekreaciji, pravilnoj ishrani, kako da eliminišu stres u meri u kojoj je to moguće.

– To je naročito bitno jer prvi simptomi bolesti pacijentu postaju uočljivi tek u odmaklim stadijumima oboljenja. Kada se govori o ishrani, oni koji imaju hipertenziju moraju da vode računa o količini soli koju unose. Često mi pacijenti kažu kako ne sole hranu, a nisu ni svesni koliko soli unesu raznim namirnicama i napicima. Mnogi ne znaju da ako popiju samo dve čaše određene mineralne vode mogu time da unesu dovoljno soli i da im to neće prijati. Važno je da se ljudi raspitaju gde mogu da urade testove na osnovu kojih će moći da se proceni pod kolikim su stresom – ističe prof. dr Biljana Putniković, načelnica Kardiološke službe KBC „Zemun”.

Ona je pojasnila da samo jedna cigareta mnogo povećava lučenje adrenalina, a kod ljudi koje puše desetak cigareta dnevno adrenalin je povećan ceo dan. Zato posle napornog stresnog dana treba izaći u polučasovnu šetnju, ali i primeniti tehnike dubokog disanja ili vežbati jogu.

Bez sedativa, uz zdravu ishranu

Stručnjaci naglašavaju da izloženost povećanom stresu dovodi do pojačanog lučenja adrenalina koji, između ostalog, oštećuje strukturu unutrašnjeg zida arterija i ubrzava arterosklerotske promene.

Primena sedativa nije preporučena kod hroničnog, već samo u slučajevima akutnog stresa, prilikom iznenadnih neželjenih događaja kada je njihova upotreba opravdana.

Kada je reč o zdravoj ishrani, treba izbegavati masnoće, ugljene hidrate, soli i šećere, a od mesa konzumirati najčešće ono koje spada u posno. Povrće mora svakodnevno da se nađe u tanjiru, kao i voće, a riba bi trebalo da se uzima minimum dva puta sedmično. Antioksidansi, među kojima je zeleni čaj, takođe su veoma važni u održavanju dobrog zdravstvenog stanja.