Срби срећнији од комшија

ЊУЈОРК – Србија се налази на 73. месту традиционалне листе Уједињених нација о срећи у свету, показао је извештај те организације чији је један од аутора економиста Џефри Сакс, директор института при Универзитету Колумбија. На првом месту листе, према показатељима из периода од 2014. до 2016. године, налази се Норвешка, пренео је Танјуг.

Извештај је начињен после истраживања које је спроведено у 155 земаља, а поводом Светског дана среће који је обележен у понедељак.

За Норвежанима следе Данци (који су прошле године били на првом месту листе), а међу пет најсрећнијих су и становници Исланда, Швајцарци и Финци. Међу првих десет су Холанђани (на шестом месту), Канађани, становници Новог Зеланда, Аустралијанци и Швеђани на десетој позицији, пренео је Фонет.

Западна Европа и Северна Америка су, према очекивањима, у врху листе, па су Американци на 14. позицији, а Британци на 19. месту, док најмање разлога за срећу имају становници држава подсахарске Африке и оних у којима се воде ратови.

Када је реч о региону југоисточне Европе, испред Србије се налазе само Румунија на 57. и Словенија на 62. месту, док су остале суседне земље лошије рангиране. Тако су се иза Србије нашле Мађарска (на 75. месту) Хрватска (77), Црна Гора (83), Грчка (87), Босна и Херцеговина (90), Македонија (92), Бугарска (105) и Албанија (109).

И док су нордијске земље најсрећније, четири од пет најнесрећнијих се налазе у Африци, са Централноафричком Републиком на зачељу. На десет последњих места на листи налазе се: Јемен, Јужни Судан, Либерија, Гвинеја, Того, Руанда, Сирија, Танзанија, Бурунди и Јужноафричка Република.

Листа се прави на основу анкете у којој у свакој држави учествује 1.000 људи, који стање у разним областима живота оцењују у распону од нула до десет.

Иако се у првих 10 најсрећнијих земаља налазе развијене државе, у извештају се указује да новац није једини предуслов за срећу. Бруто домаћи производ по глави становника један је од кључних критеријума за срећу, али ту су, између осталог, и великодушност, очекивани животни век, друштвена подршка, слобода да се праве животни избори и перцепција корупције, кажу аутори извештаја.