Ужички гимназијалци у срцу врхунске науке

Ужице – Модерним брзим лифтом силази се 100 метара под земљу, у простор огромног акцелератора обима 27 километара који иде испод две државе: Швајцарске и Француске. У акцелератору се убрзавају честице, да би се добила брзина приближна брзини светлости и створила велика кинетичка енергија од судара неутрона. Ту су смештени велики детектори елементарних честица за прикупљање података о условима који владају у тренутку судара. Тамо је људски ум далеко искорачио у открића, ту настају светски значајна истраживања, попут експериментално потврђеног постојања Хигсовог бозона (божје честице)...

Овако су за наш лист чувени институт ЦЕРН у Швајцарској, европски центар за нуклеарна истраживања, описали ужички гимназијалци са својим професорима, гости овог научног центра минулих дана. Група од 45 ђака и четворо професора три дана је боравила у ЦЕРН-у захваљујући сарадњи са др Владимиром Рековићем, бившим учеником ужичке Гимназије, који већ деценију тамо ради као научни истраживач.

– Рековић је преузео организацију нашег доласка, смештаја и припрему предавања. Трошкове смештаја и путовања у већој мери су платили родитељи ђака, а делом је у томе помогла и ужичка привреда, укупно 15 мањих и већих предузећа. Путовали су ђаци надарени за физику, углавном одлични, по избору актива професора физике у школи – рекао нам је убрзо по повратку из ЦЕРН-а директор ужичке Гимназије Вукадин Симовић, додавши да је ово други пут да ужички гимназијалци тамо путују: били су пре четири године, такође 45 ђака, такође у Рековићевој организацији: – У ЦЕРН долазе екскурзије из разних земаља, у то време су били и ђаци из Израела. Виђено ће нашим ученицима, будућим академским грађанима, свакако помоћи да физику доживе и са те научне стране. Можда да сутра и сами буду део ЦЕРН-а, врха научноистраживачког рада – истиче директор.

О томе шта су тамо видели подробније нам је говорила професорка физике у овој ужичкој школи Цмиљка Васовић. Поменула је најпре да др Владимир Рековић у ЦЕРНУ-у ради као истраживач на ЦМС детектору, био је у научном тиму који је експериментално 2012. открио Хигсов бозон. Међу неколико хиљада запослених у том научном центру тренутно ради 37 научника из Србије, 17 из Црне Горе и други са овог подручја.

– Над земљом се у ЦЕРН-у налази једна велика хала и у њу се улази уз строге мере безбедности. Савременим лифтом силазили смо до детектора у групама по 12 особа. Ти простори дубоко под земљом потпуно су опремљени и погодни за боравак. Ми смо посетили два детектора: ЦМС и Атлас, оба су у фази обнове. А управо у тој фази могуће их је посетити, јер кад трају експерименти нема уласка. Крајем априла они крећу с радом, па су девет месеци посете практично немогуће. Кроз предавања смо сазнали како је теорија повезана са експериментом, како претпоставкама довести до научних открића. Чули смо да је тамо у плану и израда новог акцелератора, обима 100 километара, који ће дати честице још веће енергије. Речју, посета ЦЕРН-у нам свима значи: нама професорима да своје теоријско знање физике проширимо праксом и верније га пренесемо, а ученицима је ово био изазован пут у врх светске науке – напомиње професорка Цмиљка.

А гимназијалци су, наравно, још увек под утиском овог путовања. Један од од њих, Бранислав Ђурић, одличан ученик другог разреда ужичке Гимназије, најрадије се сећа акцелератора и приче да су ту и нобеловци истраживали. – У ЦЕРН-у смо слушали о Хигсовом бозону, црној рупи, материји и антиматерији, видели многе занимљивости и домете модерне науке. То ће ми, верујем, бити од помоћи у старијим разредима у настави физике. С тим што, пре свега, посета оваквом научном центру највише значи за нашу општу културу, упечатљиво делује на сваког младог човека – рекао нам је Ђурић.