Британија подиже зидове, а терористи ударају изнутра

„Овај терористички чин покушао је да наруши демократију, али данас се састајемо као и обично”, поручила је британска премијерка Тереза Меј у парламенту, дан након што је нападач којег је убила полиција у Лондону повредио десетине људи и усмртио три особе.

Прво велико крвопролиће у британској престоници после 12 година Мејова је назвала нападом на слободне људе свуда у свету и поручила да се Британија не плаши. Стога, казала је премијерка, држава ће урадити оно што је и пре терористичког чина планирала – за шест дана званично ће почети двогодишње преговоре с Бриселом о иступању из Европске уније.

У одлуци Острвљана да напусте ЕУ један од главних мотива, ако не и кључни, била је контрола граница и смањење броја имиграната, за које се у брегзитовској кампањи наводило како подижу ризик од тероризма. Напад у Лондону, за који је одговорност преузела Исламска држава, извео је, међутим, рођени Британац.

Халид Масуд, који је имао 52 године, рођен је у Кенту на југоистоку Енглеске, саопштила је лондонска полиција. Био је познат, како је наведено, по „бројним псеудонимима” и живео је у Западном Мидлендсу, енглеском округу у коме се налази и град Бирмингем, где је полиција извршила рацију у ноћи између среде и четвртка, одмах по његовом нападу у којем је убио четворо људи и повредио десетине, пре него што га је обезбеђење усмртило са четири хица.

Тамо где је ударио, у „срцу демократије”, у британском парламенту, пре неколико дана оба дома су дала Мејовој одрешене руке да примени свој план за брегзит, по којем је, изгледа, спремна и да жртвује приступ уносном заједничком тржишту ЕУ само да би појачала контролу над границама Велике Британије.

Управо је контролу граница, подстакнута нападом у Лондону, јуче нагласила лидерка француског Националног фронта Марин ле Пен. Она је рекла да је напад у Лондону указао на важност заштите граница и јачање безбедносних мера. Екстремна десничарка искористила је прилику да апелује на грађане да подрже идеју да се затворе џамије повезане с екстремизмом. Безбедност је, иначе, главни део њене кампање за место председника Француске, која Ле Пеновој с националистичком и антимигрантском платформом може обезбедити улазак у други, мајски круг, па можда и победу.

Али, као што је Мејова истакла, нападач који је већ познат обавештајним службама, а које су га након извесног периода надзора испустиле из вида, проценивши да је периферна фигура која не представља озбиљну опасност, рођен је у Британији. Притом је, како је премијерка рекла, радио сам, без помоћника. Приметно је и да му је за изазивање хаоса у центру британске престонице био довољан изнајмљен аутомобил и нож.

Масуд је напад извео на годишњицу масакра који су исламистички терористи извели у Бриселу над 32 особе, али по методу којим се послужио више је подсетио на атаке на берлински божићни вашар и у Ници. Тамо су камиони у пуној брзини улетели у народ окупљен на местима која врве од туриста. Тако је и Масуд џипом пројурио Вестминстерским мостом, покосивши десетине пролазника. Потом је прешао мост и аутомобилом ударио у ограду Вестминстерске палате. У дворишту је ножем на смрт избо полицајца и упутио се ка улазу који користе посланици, кад су га најзад зауставили меци припадника обезбеђења.

Никакве граничне контроле и сузбијање имиграција не могу зауставити нападе попут ових – које је најтеже контролисати. Шансе да се осујете удари такозваних усамљених вукова, радикализованих појединаца који користе оружје попут ножа или кућно справљеног динамита, равне су шансама да се лопов спречи у намери да опљачка продавницу. У Британији је у последње две године заустављено десетак сличних напада, али док год има европских држављана, људи рођених и школованих у Британији, Француској, Немачкој, који су у име екстремних идеологија спремни да себе дигну у ваздух, западне земље неће проблем имати само са контролом граница. Ови људи не морају да иду на обуку у Сирији. Довољно је да читају исламистичку литературу посредством интернета.

Стога европским државама неће бити довољно да се питају како да зауставе имиграције, већ како да се боре против сопствених држављана које треба означити као потенцијалне терористе.

Терористички напади у Лондону нису, истина, учестали као у Паризу. Последњи пут су у мају 2013. године двојица британских исламиста на лондонском плочнику на смрт изболи војника Лија Ригбија. Пре тога су у јулу 2005. године, такође британски исламисти у престоничком метроу током самоубилачког напада усмртили 52 путника.

Британија није ослобођена ни страха од неисламистичких терориста, као што ни удари на посланике нису нешто што се не дешава на Острву. Пре готово четири деценије, а само неколико метара од места где се трагедија одиграла у среду, бомбом постављеном испод аутомобила ИРА је убила торијевског посланика. Бомбом је одузет живот посланику и 1980. године, а деценију касније још један члан парламента убијен је у свом дому.

Свега две недеље пре одржавања прошлогодишњег брегзита, на улици је умрла посланица Џо Кокс која је страдала од екстремистичке десничарске руке Томаса Мера, човека који је, док ју је пробадао на плочнику ножем, узвикивао „Прво Британија”.