Britanija podiže zidove, a teroristi udaraju iznutra

„Ovaj teroristički čin pokušao je da naruši demokratiju, ali danas se sastajemo kao i obično”, poručila je britanska premijerka Tereza Mej u parlamentu, dan nakon što je napadač kojeg je ubila policija u Londonu povredio desetine ljudi i usmrtio tri osobe.

Prvo veliko krvoproliće u britanskoj prestonici posle 12 godina Mejova je nazvala napadom na slobodne ljude svuda u svetu i poručila da se Britanija ne plaši. Stoga, kazala je premijerka, država će uraditi ono što je i pre terorističkog čina planirala – za šest dana zvanično će početi dvogodišnje pregovore s Briselom o istupanju iz Evropske unije.

U odluci Ostrvljana da napuste EU jedan od glavnih motiva, ako ne i ključni, bila je kontrola granica i smanjenje broja imigranata, za koje se u bregzitovskoj kampanji navodilo kako podižu rizik od terorizma. Napad u Londonu, za koji je odgovornost preuzela Islamska država, izveo je, međutim, rođeni Britanac.

Halid Masud, koji je imao 52 godine, rođen je u Kentu na jugoistoku Engleske, saopštila je londonska policija. Bio je poznat, kako je navedeno, po „brojnim pseudonimima” i živeo je u Zapadnom Midlendsu, engleskom okrugu u kome se nalazi i grad Birmingem, gde je policija izvršila raciju u noći između srede i četvrtka, odmah po njegovom napadu u kojem je ubio četvoro ljudi i povredio desetine, pre nego što ga je obezbeđenje usmrtilo sa četiri hica.

Tamo gde je udario, u „srcu demokratije”, u britanskom parlamentu, pre nekoliko dana oba doma su dala Mejovoj odrešene ruke da primeni svoj plan za bregzit, po kojem je, izgleda, spremna i da žrtvuje pristup unosnom zajedničkom tržištu EU samo da bi pojačala kontrolu nad granicama Velike Britanije.

Upravo je kontrolu granica, podstaknuta napadom u Londonu, juče naglasila liderka francuskog Nacionalnog fronta Marin le Pen. Ona je rekla da je napad u Londonu ukazao na važnost zaštite granica i jačanje bezbednosnih mera. Ekstremna desničarka iskoristila je priliku da apeluje na građane da podrže ideju da se zatvore džamije povezane s ekstremizmom. Bezbednost je, inače, glavni deo njene kampanje za mesto predsednika Francuske, koja Le Penovoj s nacionalističkom i antimigrantskom platformom može obezbediti ulazak u drugi, majski krug, pa možda i pobedu.

Ali, kao što je Mejova istakla, napadač koji je već poznat obaveštajnim službama, a koje su ga nakon izvesnog perioda nadzora ispustile iz vida, procenivši da je periferna figura koja ne predstavlja ozbiljnu opasnost, rođen je u Britaniji. Pritom je, kako je premijerka rekla, radio sam, bez pomoćnika. Primetno je i da mu je za izazivanje haosa u centru britanske prestonice bio dovoljan iznajmljen automobil i nož.

Masud je napad izveo na godišnjicu masakra koji su islamistički teroristi izveli u Briselu nad 32 osobe, ali po metodu kojim se poslužio više je podsetio na atake na berlinski božićni vašar i u Nici. Tamo su kamioni u punoj brzini uleteli u narod okupljen na mestima koja vrve od turista. Tako je i Masud džipom projurio Vestminsterskim mostom, pokosivši desetine prolaznika. Potom je prešao most i automobilom udario u ogradu Vestminsterske palate. U dvorištu je nožem na smrt izbo policajca i uputio se ka ulazu koji koriste poslanici, kad su ga najzad zaustavili meci pripadnika obezbeđenja.

Nikakve granične kontrole i suzbijanje imigracija ne mogu zaustaviti napade poput ovih – koje je najteže kontrolisati. Šanse da se osujete udari takozvanih usamljenih vukova, radikalizovanih pojedinaca koji koriste oružje poput noža ili kućno spravljenog dinamita, ravne su šansama da se lopov spreči u nameri da opljačka prodavnicu. U Britaniji je u poslednje dve godine zaustavljeno desetak sličnih napada, ali dok god ima evropskih državljana, ljudi rođenih i školovanih u Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, koji su u ime ekstremnih ideologija spremni da sebe dignu u vazduh, zapadne zemlje neće problem imati samo sa kontrolom granica. Ovi ljudi ne moraju da idu na obuku u Siriji. Dovoljno je da čitaju islamističku literaturu posredstvom interneta.

Stoga evropskim državama neće biti dovoljno da se pitaju kako da zaustave imigracije, već kako da se bore protiv sopstvenih državljana koje treba označiti kao potencijalne teroriste.

Teroristički napadi u Londonu nisu, istina, učestali kao u Parizu. Poslednji put su u maju 2013. godine dvojica britanskih islamista na londonskom pločniku na smrt izboli vojnika Lija Rigbija. Pre toga su u julu 2005. godine, takođe britanski islamisti u prestoničkom metrou tokom samoubilačkog napada usmrtili 52 putnika.

Britanija nije oslobođena ni straha od neislamističkih terorista, kao što ni udari na poslanike nisu nešto što se ne dešava na Ostrvu. Pre gotovo četiri decenije, a samo nekoliko metara od mesta gde se tragedija odigrala u sredu, bombom postavljenom ispod automobila IRA je ubila torijevskog poslanika. Bombom je oduzet život poslaniku i 1980. godine, a deceniju kasnije još jedan član parlamenta ubijen je u svom domu.

Svega dve nedelje pre održavanja prošlogodišnjeg bregzita, na ulici je umrla poslanica Džo Koks koja je stradala od ekstremističke desničarske ruke Tomasa Mera, čoveka koji je, dok ju je probadao na pločniku nožem, uzvikivao „Prvo Britanija”.