Схефер Путину: Претња ракетама бескорисна

Специјално за „Политику”
Москва, 28. априла – Генерални секретар НАТО-а Јап де Хоп Схефер упозорио је у интервјуу британском „Фајненшел тајмсу” руског председника Владимира Путина да предстојећи самит НАТО-а у Букурешту не треба да буде покварен новом демонстрацијом „бескорисне антизападне реторике” од стране руског председника.

Схефер је изразио наду да ће Путин отворено разговарати с лидерима алијансе, али да ће Русија у свему томе заузети „конструктивну позицију”. „Снага музике коју ћемо чути идуће недеље у значајном степену ће зависити од тона наступа председника Путина, и ја не знам какав је то тон”, рекао је Схефер и додао: „Дајте да пробамо да избегнемо агресивне изјаве као што је ’ми ћемо да усмеримо ракете на земље А, Бе и Це’. То не само да је бескорисно, него ме подсећа на време мог детињства кад је постојао Берлински зид и ‘гвоздена завеса’.”

Захваљујући упорним захтевима САД да Грузија и Украјина буду примљене у НАТО, напетост уочи самита у Букурешту стално расте. Русија је у више наврата ставила до знања да не жели такав развој догађаја и да ће учинити све што може да га спречи.

На украјински захтев да буде примљена у НАТО најпре је врло оштро реаговало руско министарство иностраних послова изјавом да ће „могућа украјинска интеграција у НАТО озбиљно искомпликовати руско-украјинске односе” и да ће у том случају „Москва предузети адекватне мере”.

Касније је представник Русије у НАТО-у Дмитриј Рогозин објаснио да ни Украјина ни Грузија не одговарају критеријумима НАТО-а за пријем – ни по степену развоја демократије, ни економије, ни по одсуству сукоба на својим територијама. Најоштрији је био Путин који је на конференцији за новинаре после разговора с украјинским председником Јушченком рекао „да је страшно и помислити” како би изгледало да Русија усмери своје ракете према Украјини, што ће она бити принуђена да уради уколико њен први сусед уђе у северноатлантску алијансу.

Ипак, став Русије најбоље је разумела и подржава га Ангела Меркел која је након разговора с Путином и Медведевом изјавила да сматра да би позив Грузији и Украјини у Букурешту био преурањен. Исти став дели и Француска као и неколико земаља које гравитирају према њима и које сматрају да је европска политика САД усмерена на слабљење јединства Европске уније, а да је ступање Украјине у НАТО покушај ширења војног присуства САД у Европи. Томе треба додати и жељу водећих европских земаља да пруже Медведеву шансу. Немачкој је јасно да Русија то не може да прогута. Отварање врата алијансе руским најближим суседима нови руски председник би могао доживети као шамар и могао би свој став према Европи, за који се верује да је либералнији од Путиновог, изменити у нежељеном смеру.

У сваком случају, иако је Схефер истакао да су се у последње време појавили сигнали који дају наду да ће се односи са Русијом нормализовати, и као пример навео недавне преговоре о постављању америчке противракетне одбране у Европи, изјава руског министра иностраних послова га прилично демантује. Истичући значај предстојећег разговора између Путина и Буша у Сочију, Лавров је рекао да би за Русију најприхватљивије решење било да Америка одустане од својих планова.

Последњи дани пред самит биће, очигледно, посвећени усаглашавању ставова у оквиру НАТО-а, али, како тврде наши извори, мало је вероватно да ће се договорити у корист Грузије, а поготову Украјине.

И украјински политолог Владимир Филин, који верује да је ступање ових земаља у НАТО само питање времена, не верује да је то време дошло. „Немци не могу да спрече улазак Украјине у НАТО. Њихов потенцијал је тачно толики да успоре процес. Зато у Букурешту неће бити позива ни Грузији ни Украјини.”

Највероватнији исход јесте успоравање ширења алијансе.

И ма како парадоксално изгледало, то у овом тренутку одговара чак и Америци. Буш и Путин ће моћи у Сочију да се позабаве другим питањима и заврше своје мандате документом у коме ће бити констатовано смањење, а не нарастање узајамне напетости. У ситуацији кад о најважнијим питањима нема договора – ни то није мало.