Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

У касарни уметници и архивска грађа

Некад војно здање, грађено у доба Обреновића, оживеће већ у априлу, изложбом у галеријском простору
У касарни уметници и архивска грађа
Стара касарна у Ужицу постаје архив и галерија (Фото: С. Јовичић)

Ужице – У здању бивше ужичке касарне у насељу Крчагово, саграђене још за владавине Обреновића, која је потом носила имена и Стевана Немање, маршала Тита и Четвртог пука, ускоро ће стварати уметници и архивисти одлагати документа.

Годинама зврји празан овај објекат у коме су све до краја прошле деценије биле пушке, сошке и опасачи, уместо којих ће сада уселити архивска грађа, боје и штафелаји.

Градска управа ових дана је потписала уговоре са Удружењем визуелних уметника Ужица и овдашњим Историјским архивом о уступању зграде касарне на коришћење.

Архив добија око 300 квадрата простора у приземљу десног дела зграде, док ће уметници користити око 200 квадрата у левом делу. Тај дотрајали простор треба привести намени и доста уложити у његово опремање. И за то има решења, каже за наш лист Петар Благојевић, ужички градски већник за друштвене делатности, који се овим подухватом интензивно бави последњих месеци.

– Удружењу уметника, у којем је више од 40 стваралаца, и признатих и неафирмисаних, одавно недостаје простор за атељее и стварање. Овиме им решавамо проблем, а они су сами обезбедили спонзорства од привреде и других да опреме простор. Многи ће им помоћи, па ће им тако ђаци Техничке школе „Радоје Љубичић”, у оквиру праксе, заменити паркет. Уметници планирају да уз атељее створе и галеријски простор за изложбе, почели су да га сређују и већ за април најављују прву поставку – каже нам Благојевић.

Што се тиче Историјског архива, и њему много значи добијени простор у бившој касарни. Из целог региона стиже много документације о фирмама које су отишле под стечај, а архив, који је недавно остао и без депоа у Белој Земљи, нема где да је смести. Град им је изашао у сусрет, али за ово привођење намени потребан је и новац, с тим што у градској управи истичу да је архив за ову годину предвидео улагања од 500.000 динара за сређивање будућег депоа, што може користити у ове сврхе.

– Осим што тиме решавамо потребе уметника и архивиста, спречавамо и даље пропадање здање касарне. Не само од зуба времена: протеклих година она је била и на мети вандала, који су проваљивали у њу, ломили све што нађу, разбијали прозоре и врата, скидали радијаторе, чупали каблове... Сада ће зграда бити оплемењена, коришћена и заштићена од обесника. Овим се није одустало од раније намере да тај објекат буде део будућег ужичког универзитета. Решења о коришћењу су привремена, а ту је и спрат о чијој намени тек треба да се одлучи. Зграда није била под заштитом државе и у току је процедура да се заштити – додаје Петар Благојевић.

Војна имовина у Ужицу (бивши Дом Војске, као и касарна с неколико хектара простора око ње), годинама је у рукама града, који ју је добио од Министарства одбране, уз обавезу да изгради већи број станова за Војску. У овој градској управи кажу да је вредност касарне и свега око ње процењена на 5,1 милиона евра, с тим што су се до сада отплаћивале обавезе за бивши Дом Војске (који је постао Градски културни центар): најпре са 13 станова датих за војску, а ускоро ће се и потпуно отплатити, јер је за исту намену спремно још 12 станова у својини града.

И док касарни предстоји усељење, на великом плацу око ње је право градилиште. Заменик градоначелника Ужица Немања Нешић подсећа да је ту најпре подигнут форензички центар МУП-а, а да је у последње време код касарне саграђен студентски дом са 120 соба (у који ће од наредне јесени бити усељени студенти из дома у Турици), гради се продајни објекат „Лидла”, на Тројице треба да буде постављен камен темељац за нову цркву, каква недостаје насељу Крчагово, планира се уређење савременог парка до улице...

– Тренутно градска управа предузима низ послова на инфраструктури на овом делу. Само у решавање озбиљног проблема кишне канализације улажемо заједно с државом 35 милиона динара. Нису то лаки инфраструктурни радови, тим пре што о касарни није било довољно грађевинске документације, то се сматрало војном тајном, тако да нам се, рецимо, због недостатка катастра подземних инсталација овде повремено појављује и вишак радова – напомиње Нешић.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar. Stanimirovic
U Užice /Titovo / stigla Arkadija / zemlja mira i sreće /. Tu živost i taj napredak kao da je nadahnula stara kasarna naše vojske /iz Obrenovićevskog doba /,koju sada čereče i dele. Svi se nadaju nekom parčetu te torte, a ako, ne daj bože,od nekud zagudi, arhivari će nataći cvikere na nos, a na rukave crne navlake:umetnici će zgrabiti svoje kistove i palete kao štitove i krenuti u odbranu svojih ateljea i galerija .
jagodinac
Divno! Otadzbinu ce braniti umetnici i arhivari. Nego sta. Zatvorite sve kasarne ionako nemamo vojsku
Negativac
Kasarne su zatvorene i ispražnjene još pre 10 godina. Dobro je sto je data umetnicima i arhivu kad već ničemu ne služi.
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Zatvaranje kasarni u doba kada pola Srba zive van granice maticne drzave je poraz. Da nije bilo Karadjordja ,Sindjelica, Vijvode Milenka, Milosa Obrenovisa, Jove Kursule, Lome i drugih ne bi bilo ni moderne Srbije . O grobu se okrecu Lomin unuk Garasanin , Aleksa Nenadovic i Vik Karadzic.Nedaleko od Uzica u Sandzaku se vije tudja zastava a Kumanovski sporazum je prazno slovo na papiru.Baranja nije vise Srbija a odelita "braca" Hrvati pretenduju i na levu ovalu Dunava. Susedi Srbije ,nedaj Boze , mogu pomisliti da je zatvaranje kasarne u Uzicu znak kapitulacije. Mozda se cak i Slobodan Penezic okrece u grobu.U kasarni u Uzicu boravila je vojska u doba Nedica. Tu je sluzio Milivoje Pavlovic - Pajko kojoji je branio prelaz preko Drine kao i oficir Radisa Tesic,otac Stojana i Nadje Tesic iz Amerike o kojima je pisao Zopan Jeremic,novinar i pisac iz Uzica.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.