Председник с кичмом

У до сада безуспешним покушајима да у Скопљу за премијера устоличи Зорана Заева, Брисел размишља и да уведе санкције свима који коче формирање нове македонске владе. Ако до тога дође, први на тој црној листи ЕУ могао би да се нађе председник Ђорђе Иванов (56). Он скоро месец дана упорно одбија да мандат за формирање владе повери лидеру СДСМ-а, који је сакупио парламентарну већину са 67 од укупно 120 мандата.

Први човек Македоније од Заева тражи да се одрекне „тиранске платформе”, коју му албанске партије ДУИ и БЕСА доносе као коалициони мираз. Иванов сматра да албански захтеви директно угрожавају територијални интегритет и суверенитет државе.

Није вредео ни долазак Федерике Могерини у Македонију, али ни јавни притисак генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга и америчког амбасадора у Скопљу Џеса Бејлија. Уместо да попусти, Иванов је затражио од међународне заједнице да осуди платформу донету под диригентском палицом албанског премијера Едија Раме и у јеку политичке кризе отишао на двонедељни пут у Азербејџан и Аустралију.

Платформа којом Албанци, између осталог, траже да буду конститутивни народ и да, осим македонског, у Устав убаце и албански језик као званични, промену државних симбола, али и доношење резолуције којом би се осудио геноцид над албанским народом у Македонији од 1912. до 1956. године, поново је извела македонске грађане на улице.

Због одбијања да 21. марта прими Јоханеса Хана, који је са тројицом европарламентараца дошао у Скопље да погура формирање владе на чијем би челу био Зоран Заев, Иванов је од медија зарадио епитет – неуцењени председник. Истог дана на протесту који је у Скопљу окупио више од 100.000 грађана грмело је: „Ђорђе Иванов није човек са савитљивом кичмом!”

А пре непуних годину дана Иванов, коме је ово други председнички мандат, умало није доживео судбину Виктора Јануковича. Због одлуке да у априлу 2016. аболира политичаре углавном из ВМРО-ДПНЕ против којих се водила кривична истрага због афере прислушкивања дошло је вишенедељних протеста опозиције у Скопљу, које су страни медији описивали као „устанак на Мајдану”. Да би спречио украјински сценарио, Иванов је попустио под притисцима и крајем маја прошле године поништио спорну одлуку о аболицији политичара из власти умешаних у прислушкивање чак 20.000 особа.

Овај експерт за цивилно друштво, некадашњи члан последњег председништва Савеза социјалистичке омладине Југославије 1990, кад је други пут изабран за председника 2014. упутио је писмо Бараку Обами да је циљ Македоније улазак у ЕУ и НАТО. Три године касније првом човеку државе која пуца по националним шавовима, а државе оснивачи ЕУ (Немачка, Француска, Италија), уз Грчку, је још не признају под уставним именом, прети судбина Милорада Додика – да буде још један балкански председник под санкцијама Запада.