Фукушима као болна тачка

Од нашег специјалног извештача
Чести земљотреси и друге природне непогоде одавано су постали део јапанске свакодневице.

Оно што, међутим, изазива поштовање јесте одлучност овог народа да упркос свим неочекиваним ударима, увек налази начин да се усправи.

Светска јавност је вероватно највише чула о катастрофи у Фукушими, а ван граница Јапана одјекнула је и вест о земљотресу у Кумамоту.

Прва трагедија је у фокус јавне дебате гурнула питање о оправданости употребе нуклеарне енергије.

Опоравак од друге је пак показао да у прикупљању средстава за обнову озбиљно ваља рачунати и на најмање очекиване личности, па и оне имагинарне, позајмљене из популарне културе.

Токио, Кумамото (Јапан) – „А сада ћете осетити земљотрес, који када наступи помислимо да је дошао смака света”, узбуђени глас преводиоца у слушалицама последње је што чујемо пре него што просторија почне да се љуља и тресе тако јако да је у тренутку испуне страх и ужас. Један притисак нашег водича на тастер и земљотрес стаје, али осећај шока не попушта. „Да ли је ово стварно могуће?”, питамо погледима, притиснути осећајем језе јер одговор већ знамо унапред.

На изласку из симулатора земљотреса у Центру за превенцију природних катастрофа у северном Токију, запослени који игра улогу водича каже: „Ово што сте управо осетили јесте снага земљотреса који је погодио Фукушиму, само што је у стварности све трајало дуже и било много, много страшније.”

За трагедију која је пре тачно шест година погодила префектуру Фукушима на острву Хоншу у Јапанском архипелагу чуо је цео свет. Тог 11. марта 2011. године на том месту су се укрстиле три несреће – земљотрес, који је потом изазвао цунами, а као да то није довољно, на најжешће погођеном подручју нашла се нуклеарна електрана. Настрадало је најмање 19.000 људи, док јапанска влада процењује да ће за потпуну обнову девастираних подручја бити потребно око 320 милијарди долара.

„Јапански народ је научио да живи са сталном спознајом да снажан земљотрес може да наступи сваког тренутка. Иако је наука узнапредовала, не постоји прецизан начин да се унапред предвиде овакве катастрофе”, каже за „Политику” Шинја Фуџита из владине Агенције за опоравак, која је основана 2012, годину дана након трагедије у Фукушими.

Имајући у виду размере штете, задивљујућа је зато посвећеност са којом се држава ангажовала у опоравку овог региона. Многе земље се никада не би у потпуности повратиле од много мањих недаћа, али не и Јапан. Пројектовани циљ Агенције за опоравак јесте да се ситуација у префектури Фукушима врати у нормалу у року од десет година, дакле до 2021.

„У тренутку када се догодио земљотрес у Фукушими, био сам службеник у амбасади Јапана у Берлину и за трагедију сам чуо преко немачког радија док сам био у аутомобилу, на путу за посао. Нико тада није могао да наслути размере несреће која нас је погодила. По неким проценама, оваква хаварија се дешава једном у хиљаду година”, објашњава нам Фуџита док припрема презентацију о плану обнове коју спроводи Агенција за реконструкцију.

План ревитализације у префектури Фукушима подељен је на две петолетке, од којих се прва фокусира на обнову инфраструктуре, док је циљ друге покушај враћања живота у овај регион кроз обнову привреде и имовине грађана.

„После тог кобног 11. марта, 470.000 људи је напустило своја огњишта. Постепено се враћају, али нама је још преостало да обезбедимо кров над главом за још најмање 120.000 грађана”, прича Фуџита. Објашњава да влада и локална самоуправа настоје да нова домаћинства подигну у брдима, даље од обале, како би у случају евентуалне нове опасности катастрофа била мања...

Ипак вероватно најважнији сегмент процеса обнове и изградње јесте смањење радијације у региону. Како истичу у Агенцији за реконструкцију, радијација се у највећем делу префектуре повукла тако да сада могу да се сеју пољопривредне културе јер је земљиште здраво.

„Сваки џак пиринча произведеног у Фукушими детаљно се проверава на радијацију и од 2015. до данас у њој ниједном није забележен недозвољен ниво”, тврде у Агенцији.

Није, међутим, Фукушима једина болна тачка у Јапану која чека обнову од природних катастрофа. Колико прошле године префектуру Кумамото на острву Кјушу погодила је серија изненадних потреса односећи најмање 50 живота. Када се догодио земљотрес, свет су обишле слике порушених зидина величанственог замка Кумамото, који се сматра једним од три најлепша у Јапану. Како наглашавају наши домаћини, велика је срећа што је до земљотреса дошло у току ноћи па у замку није било туриста, што је незамислив сценарио за дневне прилике. Потресно је зато гледати рушевине бедема дворца који су одолевали вековима, а који су моћном хировитошћу природе у само једном тренутку збрисани са лица земље.

Оно што, међутим, фасцинира у Јапану јесте одлучност овог народа да упркос природним недаћама којима су, без икакве сопствене кривице, стално изложени, никад не одустану од поновне обнове. „Политика” је у Кумамоту имала прилику да се увери да, налик Фукушими, јапанске власти не остављају простор за губљење времена. После првог шока, процедура је јасна: треба одмах започети са обновом. У процес изградње укључена је цела заједница, од хуманитарних акција у којима учествују и најмлађи па до државних давања и инвестиција великих компанија.

Има стога неке симболике у каменим елементима са срушеног зида замка Кумамото који уредно пописани чекају на оближњој пољани да опет буду послагани у нови бедем, идентичан оном старом. Тако се и Јапан опет и изнова диже из катастрофа које га погађају покушавајући да потпуно у складу са својим специфичним духом из свега извуче неку поуку и можда пронађе нешто лепо. Баш као што су археолози на унутрашњој страни камених елемената са срушеног зида замка Кумамото нашли нову лепоту – цртеж насмејане девојчице. Кажу да га је вероватно у камену урезало неко дете, има томе макар четири века.