Божја рука

Диригент у петак, челисти у суботу. Да, то је та Србија.

Било је величанствено у Арени. У оба случаја.

Шта је нејасно? За мене је хит Лаза Ристовски. Изашао и рекао шта је хтео.

За разлику од његових колега који се гнушају власти, али немају ништа против кад добију велике паре за рекламе којих се ја гнушам.

*

Колеге, неки, новинари, немојте да наричете само због тога што више не можете да управљате стварима. Да ли сам ја негде јавно плакао када су ме истерали из „Политике” и када сам добио радни спор после седам година, „убрзано”, и када ми је трудна жена избачена на улицу, и када имам папир, једини на свету, да сам истеран из „шиканозних разлога”... ’Ајде, бре, кући, па ћемо се договорити за следећих 500 година, што би рекао колега кмет Симан.

*

Нацрта карикатуру која не може да изађе, па се дури, напише текст који не може да изађе па се дури.

Па напиши тако да може да изађе и нацртај тако да може да изађе – тада си преварио власт, а не...

Или иди у Канаду па цртај и пиши, они тамо не знају ни како им се зове премијер а све што се односи на њега, што напишеш или нацрташ, не би ни разумели.

*

Него, да се вратимо на годишњицу када су нам гинула деца.

Оно о чему у Србији није било „политички коректно” да се говори, за време ДОС-ове власти, јесте повећан број карцинома после бомбардовања. Поједини лекари упозоравају да се рапидно повећава број различитих обољења која се могу довести у везу с бомбардовањем муницијом с осиромашеним уранијумом, закључује у свом истраживању др Мирјана Анђелковић-Лукић која то није имала где да објави јер је бомбардовање, што се тиче ДОС-а, било ОК.

*

Божја рука, према њима.

А за нас?*

Осим огромне материјалне штете и ненадокнадивих губитака у људству, бомбардовање Американаца и пријатеља донело је и Србији али и учесницима акције „Милосрдни анђео” дугорочну муку. Много година после бомбардовања и жртве и злочинци који су дошли у додир с осиромашеним уранијумом почели су да осећају последице.

*Нема поузданих података о оболевањима Албанаца, али с обзиром на статистике које указују на пораст од 200 процената у северном Косову, може се с великом вероватноћом тврдити да је код њих стање слично јер живе на подручјима која су још више гађана муницијом с ОУ. Према незваничним информацијама, код албанског становништва је повећан број смртности од малигних болести и број спонтаних побачаја и деце рођене с малформитетима. Свака четврта трудна Албанка има спонтани побачај, а свака мора да се прегледа ултразвучно како би се одредило здравље плода. То је за њих било незамисливо до 1999. године.

*

Међутим, многи мисле да је све око Косова, укључујући бомбардовање, било ОК.

*
Онај с размакнутим зубима у својим предизборним телевизијским спотовима руши. Овај пут само домине. Навикло то. Добро је да их још и не запали као ономад они његови Скупштину и Телевизију (или оно што је од ње остало од када је ту телевизију спалио НАТО)... Разумљиво, јер зна се да Јеремићеви пале све што их оптужује. Гласачке листиће у Скупштини, на пример. Што не би и и домине на којима су незапосленост, корупција... Све оно што је с његовом бившом влашћу дошло у Србију и то у данима док је Јеремић био или у најскупљим светским хотелима или на цивилном служењу војног рока у – кабинету тадашњег председника Србије. Где је први сазнавао ко је и где убијен и јављао председнику. Сад руши домине. Требају му две шестице а види да извлачи – дупло голо. Отуда и оне сузе из његовог штаба.

*

Ти неолиберали, каже ми мој друг Ђорђе Мартић, увек имају подршку НАТО-а. Као и 1999. И 2000. И данас. Уосталом, НАТО је и основан да заштити и шири вредности неолибералног западног света, па и њих иако и нису нека вредност. НАТО штити огњем и мачем ако треба и, зашто не, и лажима. Тако, и данас када Јеремић руши домине, а ако (не) победи неко други ће да повуче мачка за то рушење. Као онај директор телевизије који је радио против интереса НАТО-а, па прошао горе него некада они новинари у Србији који су радили против интереса Сила осовине. Забележила историја новинарства. Кад су 1941. дошли Немци за београдске новинаре био је задужен официр, извесни Валтер Грубер, и по уредби о штампи (која је у листу „Обнова” описана као револуција у „досадашњем либералном схватању новинара”) новинарством је могао да се бави само онај ко је уписан у сталешку листу која се водила под надзором Пропагандног одељења „С”. У Сталешку листу, која се односила само на Србе, могла су да се упишу само лица која испуне девет услова. Међу тим условима онај други је говорио да у Сталешку листу може да се упишу „само они који нису Јевреји или Цигани, и да нису у браку с Јеврејком или Циганком”, а у услову под бројем 8 „да нису вршили делатност у противавионском смислу”. Подобност за упис у Сталешку листу доказивала се уверењем о аријевском пореклу и полицијском потврдом о владању. То је та либерална револуција.

На дан када је почела окупација Србије у Београду су радила 263 новинара, а после уредбе која је увела „либералну револуцију” Српско новинарско удружење је имало 57 чланова. Остали су – лустрирани.

После оне друге лустрације из 2000, неки су и затворени.

Један од оних који је радио у тадашњем противосовинском смислу допао је и затвора зато што је НАТО 1999. спалио његову телевизију(!?). Рекли су, знао је да ће бити бомбардована (као да је он био у НАТО тиму који је одређивао мете) и није изместио телевизију. По истој логици требало је да шеф пијаце у Нишу измести пијацу, да директор железнице измести возове да не би био спаљена композиција у Грделици, да родитељи мале Милице не стављају дете на ношу у купатилу него на кухињском столу... Да се сви изместимо у Лондон као Јеремић. И да његови ондашњи и данашњи спонзори мирно ушетају у Србију. Е, неће моћи.

Или ће моћи па да се Јеремић поново ували у председнички кабинет овај пут – на цивилно служење председничке функције.

*

Једна од овдашњих либералних агенција емитовала је текст о 18 година од почетка агресије НАТО-а на Савезну Републику Југославију. Та агенција је јавила а листови у власништву газда из НАТО земаља брже-боље пренели и следећи став: „Акција НАТО-а, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе...”