Božja ruka

Dirigent u petak, čelisti u subotu. Da, to je ta Srbija.

Bilo je veličanstveno u Areni. U oba slučaja.

Šta je nejasno? Za mene je hit Laza Ristovski. Izašao i rekao šta je hteo.

Za razliku od njegovih kolega koji se gnušaju vlasti, ali nemaju ništa protiv kad dobiju velike pare za reklame kojih se ja gnušam.

*

Kolege, neki, novinari, nemojte da naričete samo zbog toga što više ne možete da upravljate stvarima. Da li sam ja negde javno plakao kada su me isterali iz „Politike” i kada sam dobio radni spor posle sedam godina, „ubrzano”, i kada mi je trudna žena izbačena na ulicu, i kada imam papir, jedini na svetu, da sam isteran iz „šikanoznih razloga”... ’Ajde, bre, kući, pa ćemo se dogovoriti za sledećih 500 godina, što bi rekao kolega kmet Siman.

*

Nacrta karikaturu koja ne može da izađe, pa se duri, napiše tekst koji ne može da izađe pa se duri.

Pa napiši tako da može da izađe i nacrtaj tako da može da izađe – tada si prevario vlast, a ne...

Ili idi u Kanadu pa crtaj i piši, oni tamo ne znaju ni kako im se zove premijer a sve što se odnosi na njega, što napišeš ili nacrtaš, ne bi ni razumeli.

*

Nego, da se vratimo na godišnjicu kada su nam ginula deca.

Ono o čemu u Srbiji nije bilo „politički korektno” da se govori, za vreme DOS-ove vlasti, jeste povećan broj karcinoma posle bombardovanja. Pojedini lekari upozoravaju da se rapidno povećava broj različitih oboljenja koja se mogu dovesti u vezu s bombardovanjem municijom s osiromašenim uranijumom, zaključuje u svom istraživanju dr Mirjana Anđelković-Lukić koja to nije imala gde da objavi jer je bombardovanje, što se tiče DOS-a, bilo OK.

*

Božja ruka, prema njima.

A za nas?*

Osim ogromne materijalne štete i nenadoknadivih gubitaka u ljudstvu, bombardovanje Amerikanaca i prijatelja donelo je i Srbiji ali i učesnicima akcije „Milosrdni anđeo” dugoročnu muku. Mnogo godina posle bombardovanja i žrtve i zločinci koji su došli u dodir s osiromašenim uranijumom počeli su da osećaju posledice.

*Nema pouzdanih podataka o obolevanjima Albanaca, ali s obzirom na statistike koje ukazuju na porast od 200 procenata u severnom Kosovu, može se s velikom verovatnoćom tvrditi da je kod njih stanje slično jer žive na područjima koja su još više gađana municijom s OU. Prema nezvaničnim informacijama, kod albanskog stanovništva je povećan broj smrtnosti od malignih bolesti i broj spontanih pobačaja i dece rođene s malformitetima. Svaka četvrta trudna Albanka ima spontani pobačaj, a svaka mora da se pregleda ultrazvučno kako bi se odredilo zdravlje ploda. To je za njih bilo nezamislivo do 1999. godine.

*

Međutim, mnogi misle da je sve oko Kosova, uključujući bombardovanje, bilo OK.

*
Onaj s razmaknutim zubima u svojim predizbornim televizijskim spotovima ruši. Ovaj put samo domine. Naviklo to. Dobro je da ih još i ne zapali kao onomad oni njegovi Skupštinu i Televiziju (ili ono što je od nje ostalo od kada je tu televiziju spalio NATO)... Razumljivo, jer zna se da Jeremićevi pale sve što ih optužuje. Glasačke listiće u Skupštini, na primer. Što ne bi i i domine na kojima su nezaposlenost, korupcija... Sve ono što je s njegovom bivšom vlašću došlo u Srbiju i to u danima dok je Jeremić bio ili u najskupljim svetskim hotelima ili na civilnom služenju vojnog roka u – kabinetu tadašnjeg predsednika Srbije. Gde je prvi saznavao ko je i gde ubijen i javljao predsedniku. Sad ruši domine. Trebaju mu dve šestice a vidi da izvlači – duplo golo. Otuda i one suze iz njegovog štaba.

*

Ti neoliberali, kaže mi moj drug Đorđe Martić, uvek imaju podršku NATO-a. Kao i 1999. I 2000. I danas. Uostalom, NATO je i osnovan da zaštiti i širi vrednosti neoliberalnog zapadnog sveta, pa i njih iako i nisu neka vrednost. NATO štiti ognjem i mačem ako treba i, zašto ne, i lažima. Tako, i danas kada Jeremić ruši domine, a ako (ne) pobedi neko drugi će da povuče mačka za to rušenje. Kao onaj direktor televizije koji je radio protiv interesa NATO-a, pa prošao gore nego nekada oni novinari u Srbiji koji su radili protiv interesa Sila osovine. Zabeležila istorija novinarstva. Kad su 1941. došli Nemci za beogradske novinare bio je zadužen oficir, izvesni Valter Gruber, i po uredbi o štampi (koja je u listu „Obnova” opisana kao revolucija u „dosadašnjem liberalnom shvatanju novinara”) novinarstvom je mogao da se bavi samo onaj ko je upisan u stalešku listu koja se vodila pod nadzorom Propagandnog odeljenja „S”. U Stalešku listu, koja se odnosila samo na Srbe, mogla su da se upišu samo lica koja ispune devet uslova. Među tim uslovima onaj drugi je govorio da u Stalešku listu može da se upišu „samo oni koji nisu Jevreji ili Cigani, i da nisu u braku s Jevrejkom ili Cigankom”, a u uslovu pod brojem 8 „da nisu vršili delatnost u protivavionskom smislu”. Podobnost za upis u Stalešku listu dokazivala se uverenjem o arijevskom poreklu i policijskom potvrdom o vladanju. To je ta liberalna revolucija.

Na dan kada je počela okupacija Srbije u Beogradu su radila 263 novinara, a posle uredbe koja je uvela „liberalnu revoluciju” Srpsko novinarsko udruženje je imalo 57 članova. Ostali su – lustrirani.

Posle one druge lustracije iz 2000, neki su i zatvoreni.

Jedan od onih koji je radio u tadašnjem protivosovinskom smislu dopao je i zatvora zato što je NATO 1999. spalio njegovu televiziju(!?). Rekli su, znao je da će biti bombardovana (kao da je on bio u NATO timu koji je određivao mete) i nije izmestio televiziju. Po istoj logici trebalo je da šef pijace u Nišu izmesti pijacu, da direktor železnice izmesti vozove da ne bi bio spaljena kompozicija u Grdelici, da roditelji male Milice ne stavljaju dete na nošu u kupatilu nego na kuhinjskom stolu... Da se svi izmestimo u London kao Jeremić. I da njegovi ondašnji i današnji sponzori mirno ušetaju u Srbiju. E, neće moći.

Ili će moći pa da se Jeremić ponovo uvali u predsednički kabinet ovaj put – na civilno služenje predsedničke funkcije.

*

Jedna od ovdašnjih liberalnih agencija emitovala je tekst o 18 godina od početka agresije NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Ta agencija je javila a listovi u vlasništvu gazda iz NATO zemalja brže-bolje preneli i sledeći stav: „Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize...”