Теквондо мајстор чува државну границу

Бригу о томе да граница између нас и Мађарске, буде сигурна води мобилна јединица регионалног центра Суботица, Министарства унутрашњих послова Србије. Припадници ове јединице су у претходних неколико дана привели седам миграната који су покушавали да илегално пређу границу између нас и Мађарске.

– На граничним прелазима смо у три одвојене акције пронашли пет миграната и то у камионима. Они су у возила улазили тако што су, када возач стане на пумпу, секли цераду, пели се у приколицу и сакривали се међу робом. Недавно смо имали и мало „другачију акцију”. На такозваној зеленој линији, месту где ограда раздваја границе затекли смо два мигранта како покушавају да из Мађарске уђу у нашу земљу – објашњава Ненад Врекић, командир мобилне јединице регионалног центра у Суботици.

Под будним оком Врекића и његових људи је 175 километара државне границе. Овај простор, већ скоро три године, опседају мигранти, јер је ово рута преко које се најлакше стиже до обећаног сна – Европе.

– Откако је Мађарска поставила челичну ограду имамо мање посла, јер мигранти све мање покушавају да на овом месту пређу границу. Али то не значи да су наше патроле опуштеније. Границу и даље надзиремо као и обично. У претходне две године свега смо се нагледали. И уморне и болесне деце, исцрпљених жена и стараца, полубосих младића... Свима нам је њихов положај тешко падао. Првенствено, што је судбина многих избеглица и миграната била слична оној који су наши људи преживели пре неколико година када су напуштали своје домове. Због тога смо настојали да се бринемо о њима на онај људски начин, а не да им прилазимо само као професионалци – објашњава Врекић, који се на челу ове јединице налази већ деценију.

Осим што брине о безбедности границе, Врекић је познат и у спортским круговима.

Инструктор је више борилачких вештина – теквондо (седми дан), кики-бокс (седми дан), ђију-ђицу (трећи дан), комбат-ђицу (трећи дан), хапкидо (трећи дан), аики-ђицу, магистар је наука у спорту и тренер је репрезентације у теквондоу. У овом спорту освајач је првих, других и трећих места на европским првенствима у Словенији, Естонији и Бугарској, а ових месеци припрема наше малишане за Светско првенство у теквондоу у Холандији.

– За првенство се припрема десетак наших дечака и девојчица из неколико клубова у земљи. На овом такмичењу учествоваће више од хиљаду такмичара, а мислим да наша деца имају лепе шансе да донесу неку медаљу јер су талентована и марљива – наглашава Врекић.

Ненад је у полицији од 1989. године, а у богатој каријери од полицајца позорника, вође сектора и инспектора за границу стигао је до вође мобилне јединице. Истовремено, он се усавршавао на спортском плану.

– У теквондо сам се „заљубио” још док сам био у полицијској школи у Каменици и то захваљујући мојим сестрама од ујака. Оне су биле те које су прве кренуле на теквондо. Ја сам случајно отишао да видим њихов тренинг и већ следећег викенда био са њима у сали. Од тада па до данас, ево три пуне деценије та љубав не престаје – објашњава Врекић.

Борилачке вештине није стицао само у Србији, већ и у Пољској, Шведској, Немачкој, Италији, Мађарској, Бугарској, Румунији, Грчкој... Знање су му пренела и двојица корејских мајстора Сок Мин Чол и Ким Унг Чол, Холанђанин Петер Сандерс, али и наш стручњак др Ивица Здравковић.

Врекић је од ујутру до увече упослен. Први део дана посвећен је полицијском послу, а други спорту.

– У случају да се догоде неке ванредне ситуације на послу, на тренингу увек има неко да ме замени, мада ја радим на три места, као консултант, тренер, а негде помажем. Углавном, учествујем у борилачкој обуци осамдесетак полазника – наводи Врекић.