Чека се финансијска конструкција

Под условом да влада усвоји предлог да конзорцијум „Алпина Мејредер” – „Пор” током наредна три месеца достави банкарску гаранцију, радови на изградњи аутопута теоретски би могли да почну крајем јуна, односно почетком јула.

А да би Србија уопште могла да концесионара уведе у посао изградње аутопута Хоргош–Пожега, неопходно је да аустријски конзорцијум „Алпина Мејредер”–„Пор” нашој држави, између осталог, достави: главни пројекат, план изградње, коначан финансијски план и доказ о коначном извршењу финансијских обавеза. Од та четири услова конзорцијум за сада има само план изградње.

У овом тренутку највећи проблем је финансијска конструкција, односно гаранција да Србија неће бити оштећена уколико концесионар не буде имао средства за изградњу аутопута. Уместо да Влади Србије достави гаранцију на целокупну инвестицију, која износи између 1,3 и 1,5 милијарди евра, концесионар је предложио да сам сноси трошкове у првој години изградње, а да се његов финансијер – гарант „Дојче банка” укључи тек 31. децембра. „Дојче банка” је прошле недеље од српске владе тражила да се у финансирање пројекта укључи 31. децембра како би своју документацију ускладила са правилима Европске банке за обнову и развој и Светске банке.

Да подсетимо, министар за инфраструктуру Велимир Илић, кога су подржали и министри ДСС-а, сложио се са тим предлогом који је требало да буде оличен у новом анексу уговора. Међутим, већински део владе са министрима из ДС и Г17 плус одбацио је такав предлог и захтевао да се концесионару да додатних 90 дана да затвори финансијску конструкцију у целости и положи гаранције од око 220 милиона евра за све четири године. Иначе, финансијски план којим се одређује модел финансирања и регулише однос концесионара и банке, недоступан је јавности. Због тога и није познат тачан износ гаранције, а они који су имали увид у документа о томе не желе да говоре.

Нисмо успели ништа више да дознамо ни у компанији „Алпина Мејредер”. Директорка је јуче била на састанку у Влади Србије и поручено нам је да се неће враћати на радно место.

Да појаснимо, концесионар је при склапању уговора доставио безусловну гаранцију од 10 милиона евра, која у случају раскидања уговора остаје држави. Његова обавеза је да достави још три гаранције – за добро извршење посла (10 одсто од предрачунске вредности сваког од грађевинских радова и доставља се након финансијског затварања посла), гаранцију на име одговорности за пропусте и недостатке (пет одсто од вредности радова) и гаранцију за одржавање већ изграђеног аутопута.

Аустријски конзорцијум је, како је изјавио Михајло Марковић, државни секретар у Министарству за инфраструктуру (задужен за концесију), обезбедио гаранцију за прву годину изградње у износу од 30 милиона евра.

Међутим, будући да би концесионар одмах по уласку у посед преузео одржавање већ изграђених делова аутопута Хоргош–Београд, а самим тим и убирао приход од наплате путарине, изражена је сумња да ће његова зарада бити већа од понуђене банкарске гаранције за прву годину. Наиме, годишњи приход од путарине на већ изграђеним деоницама аутопута креће се око 40 милиона евра. Из „Путева Србије” јуче нам је стигла потврда те калкулације, јер је прошле године од наплате путарина између Суботице и Београда приходовано 3,13 милијарди динара – око 39 милиона евра.

Министар за економију и регионални развој Млађан Динкић, у четвртак је указао на још једну нелогичност. Без обзира на то што су радови на изградњи аутопута требали да крену 2. априла, испоставило се да концесионар још није комплетирао пројектну документацију. Без ње, наравно, радови не могу да почну.

Осим проблема због вишемесечне, наводне тајности садржаја уговора који је на крају у деловима углавном презентован јавности, концесију је крајем лета прошле године потресло и повлачење шпанске компаније „ФЦЦ констракшн” из конзорцијума са „Алпином”. Влада је у октобру дозволила тој аустријској фирми да јој се прикључи другопласирани на тендеру, такође аустријска грађевинска компанија ПОР (у државном власништву), због чега су остали учесници конкурса за концесију најављивали тужбе против Србије. То ипак није био случај, а како се испоставило ФЦЦ је посредно и даље остао у концесионом конзорцијуму, сада као власник већинског пакета власништва у „Алпини Мејредер”, у којој су Шпанци купили 80 процената акционог пакета.

-----------------------------------------------------------

Преко Љига, Такова и Чачка до Пожеге

Концесија се даје на 25 година, уз могућност продужења рока за још три године. Изградња аутопута требало би да буде завршена до 31. децембра 2012. године. До тада би требало да буде изграђен недовршен део леве траке аутопута на правцу од Хоргоша ка Новом Саду, у дужини од 106 километара, као и пун профил аутопута од Београда до Пожеге – 148 километара. Планирано је да радови почну истовремено на деоницама Нови Сад–Фекетић и Обреновац–Уб. Током изградње концесионар је дужан и да одржава постојеће деонице аутопута кроз Бачку и Срем.

Путања аутопута од Хоргоша води ка Новом Саду и Београду – путем постојеће, недовршене саобраћајнице. Аутопут после преласка на десну обалу Саве, код Остружнице, наставља ка Обреновцу и даље Убу, да би после пресецања путног правца између Ваљева и Лајковца, тај град заобишао са јужне стране и наставио ка Љигу. Пут даље води ка Такову и Прељини да би после заобиласка Чачка, са севера, наставио ка акумулацији Међувршје и заобишао Овчар Бању и дошао до Лучана и уласка у пожешку котлину.

-----------------------------------------------------------

Километар пута 3,54 милиона евра

Тачна вредност концесије и даље је непознаница. Углавном се наводи износ од 1,5 милијарди евра – податак са конференције за медије након потписивања уговора, у марту прошле године. Касније је из Министарства за инфраструктуру презентована сума од 1,3 милијарди евра. Уз податак да трошкови изградње стају око 900, а одржавања саобраћајнице 250 милиона евра, та сума делује реално.

Ипак, на интернет презентацији компаније „Алпина Мејредер”, прошле године је објављен податак да вредност инвестиције износи 1,1 милијарду евра.

Уз претпоставку да ће изградња аутопута стајати 900 милиона евра, сваки километар будуће саобраћајнице (254 километра) стајаће 3,54 милиона евра.

-----------------------------------------------------------

Лоша искуства са „РАСТ-ом”

Међународни монетарни фонд је у више наврата Србији сугерисао да не улази у тако велику и озбиљну концесију са изградњом аутопута. Уместо тога, предлагана је концесија знатно мање вредности, на којој би наша држава испекла занат.

То је сугерисало и искуство са неуспелом концесијом за изградњу друге траке аутопута Београд–Нови Сад, која је 2000. године била поверена домаћем конзорцијуму „РАСТ”. Њега су чинили предузеће „Иван Милутиновић”, „Боровица” и Београдска банка. Држава је касније изгубила две године за раскид уговора, а урађени радови су били толико лоши да су током касније изградње леве траке, од Батајнице од Бешке, утрошена знатна средства само за отклањање грешака.

И Хрватска има искуство са неуспелим концесијама, а у Мађарској је из истог разлога (аутопут Будимпешта–аустријска граница, према Бечу) пала влада Виктора Орбана.