Čeka se finansijska konstrukcija

Pod uslovom da vlada usvoji predlog da konzorcijum „Alpina Mejreder” – „Por” tokom naredna tri meseca dostavi bankarsku garanciju, radovi na izgradnji autoputa teoretski bi mogli da počnu krajem juna, odnosno početkom jula.

A da bi Srbija uopšte mogla da koncesionara uvede u posao izgradnje autoputa Horgoš–Požega, neophodno je da austrijski konzorcijum „Alpina Mejreder”–„Por” našoj državi, između ostalog, dostavi: glavni projekat, plan izgradnje, konačan finansijski plan i dokaz o konačnom izvršenju finansijskih obaveza. Od ta četiri uslova konzorcijum za sada ima samo plan izgradnje.

U ovom trenutku najveći problem je finansijska konstrukcija, odnosno garancija da Srbija neće biti oštećena ukoliko koncesionar ne bude imao sredstva za izgradnju autoputa. Umesto da Vladi Srbije dostavi garanciju na celokupnu investiciju, koja iznosi između 1,3 i 1,5 milijardi evra, koncesionar je predložio da sam snosi troškove u prvoj godini izgradnje, a da se njegov finansijer – garant „Dojče banka” uključi tek 31. decembra. „Dojče banka” je prošle nedelje od srpske vlade tražila da se u finansiranje projekta uključi 31. decembra kako bi svoju dokumentaciju uskladila sa pravilima Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke.

Da podsetimo, ministar za infrastrukturu Velimir Ilić, koga su podržali i ministri DSS-a, složio se sa tim predlogom koji je trebalo da bude oličen u novom aneksu ugovora. Međutim, većinski deo vlade sa ministrima iz DS i G17 plus odbacio je takav predlog i zahtevao da se koncesionaru da dodatnih 90 dana da zatvori finansijsku konstrukciju u celosti i položi garancije od oko 220 miliona evra za sve četiri godine. Inače, finansijski plan kojim se određuje model finansiranja i reguliše odnos koncesionara i banke, nedostupan je javnosti. Zbog toga i nije poznat tačan iznos garancije, a oni koji su imali uvid u dokumenta o tome ne žele da govore.

Nismo uspeli ništa više da doznamo ni u kompaniji „Alpina Mejreder”. Direktorka je juče bila na sastanku u Vladi Srbije i poručeno nam je da se neće vraćati na radno mesto.

Da pojasnimo, koncesionar je pri sklapanju ugovora dostavio bezuslovnu garanciju od 10 miliona evra, koja u slučaju raskidanja ugovora ostaje državi. Njegova obaveza je da dostavi još tri garancije – za dobro izvršenje posla (10 odsto od predračunske vrednosti svakog od građevinskih radova i dostavlja se nakon finansijskog zatvaranja posla), garanciju na ime odgovornosti za propuste i nedostatke (pet odsto od vrednosti radova) i garanciju za održavanje već izgrađenog autoputa.

Austrijski konzorcijum je, kako je izjavio Mihajlo Marković, državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu (zadužen za koncesiju), obezbedio garanciju za prvu godinu izgradnje u iznosu od 30 miliona evra.

Međutim, budući da bi koncesionar odmah po ulasku u posed preuzeo održavanje već izgrađenih delova autoputa Horgoš–Beograd, a samim tim i ubirao prihod od naplate putarine, izražena je sumnja da će njegova zarada biti veća od ponuđene bankarske garancije za prvu godinu. Naime, godišnji prihod od putarine na već izgrađenim deonicama autoputa kreće se oko 40 miliona evra. Iz „Puteva Srbije” juče nam je stigla potvrda te kalkulacije, jer je prošle godine od naplate putarina između Subotice i Beograda prihodovano 3,13 milijardi dinara – oko 39 miliona evra.

Ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić, u četvrtak je ukazao na još jednu nelogičnost. Bez obzira na to što su radovi na izgradnji autoputa trebali da krenu 2. aprila, ispostavilo se da koncesionar još nije kompletirao projektnu dokumentaciju. Bez nje, naravno, radovi ne mogu da počnu.

Osim problema zbog višemesečne, navodne tajnosti sadržaja ugovora koji je na kraju u delovima uglavnom prezentovan javnosti, koncesiju je krajem leta prošle godine potreslo i povlačenje španske kompanije „FCC konstrakšn” iz konzorcijuma sa „Alpinom”. Vlada je u oktobru dozvolila toj austrijskoj firmi da joj se priključi drugoplasirani na tenderu, takođe austrijska građevinska kompanija POR (u državnom vlasništvu), zbog čega su ostali učesnici konkursa za koncesiju najavljivali tužbe protiv Srbije. To ipak nije bio slučaj, a kako se ispostavilo FCC je posredno i dalje ostao u koncesionom konzorcijumu, sada kao vlasnik većinskog paketa vlasništva u „Alpini Mejreder”, u kojoj su Španci kupili 80 procenata akcionog paketa.

-----------------------------------------------------------

Preko Ljiga, Takova i Čačka do Požege

Koncesija se daje na 25 godina, uz mogućnost produženja roka za još tri godine. Izgradnja autoputa trebalo bi da bude završena do 31. decembra 2012. godine. Do tada bi trebalo da bude izgrađen nedovršen deo leve trake autoputa na pravcu od Horgoša ka Novom Sadu, u dužini od 106 kilometara, kao i pun profil autoputa od Beograda do Požege – 148 kilometara. Planirano je da radovi počnu istovremeno na deonicama Novi Sad–Feketić i Obrenovac–Ub. Tokom izgradnje koncesionar je dužan i da održava postojeće deonice autoputa kroz Bačku i Srem.

Putanja autoputa od Horgoša vodi ka Novom Sadu i Beogradu – putem postojeće, nedovršene saobraćajnice. Autoput posle prelaska na desnu obalu Save, kod Ostružnice, nastavlja ka Obrenovcu i dalje Ubu, da bi posle presecanja putnog pravca između Valjeva i Lajkovca, taj grad zaobišao sa južne strane i nastavio ka Ljigu. Put dalje vodi ka Takovu i Preljini da bi posle zaobilaska Čačka, sa severa, nastavio ka akumulaciji Međuvršje i zaobišao Ovčar Banju i došao do Lučana i ulaska u požešku kotlinu.

-----------------------------------------------------------

Kilometar puta 3,54 miliona evra

Tačna vrednost koncesije i dalje je nepoznanica. Uglavnom se navodi iznos od 1,5 milijardi evra – podatak sa konferencije za medije nakon potpisivanja ugovora, u martu prošle godine. Kasnije je iz Ministarstva za infrastrukturu prezentovana suma od 1,3 milijardi evra. Uz podatak da troškovi izgradnje staju oko 900, a održavanja saobraćajnice 250 miliona evra, ta suma deluje realno.

Ipak, na internet prezentaciji kompanije „Alpina Mejreder”, prošle godine je objavljen podatak da vrednost investicije iznosi 1,1 milijardu evra.

Uz pretpostavku da će izgradnja autoputa stajati 900 miliona evra, svaki kilometar buduće saobraćajnice (254 kilometra) stajaće 3,54 miliona evra.

-----------------------------------------------------------

Loša iskustva sa „RAST-om”

Međunarodni monetarni fond je u više navrata Srbiji sugerisao da ne ulazi u tako veliku i ozbiljnu koncesiju sa izgradnjom autoputa. Umesto toga, predlagana je koncesija znatno manje vrednosti, na kojoj bi naša država ispekla zanat.

To je sugerisalo i iskustvo sa neuspelom koncesijom za izgradnju druge trake autoputa Beograd–Novi Sad, koja je 2000. godine bila poverena domaćem konzorcijumu „RAST”. Njega su činili preduzeće „Ivan Milutinović”, „Borovica” i Beogradska banka. Država je kasnije izgubila dve godine za raskid ugovora, a urađeni radovi su bili toliko loši da su tokom kasnije izgradnje leve trake, od Batajnice od Beške, utrošena znatna sredstva samo za otklanjanje grešaka.

I Hrvatska ima iskustvo sa neuspelim koncesijama, a u Mađarskoj je iz istog razloga (autoput Budimpešta–austrijska granica, prema Beču) pala vlada Viktora Orbana.