Мозаик за Храм Светог Саве стиже у Београд

Од нашег специјалног извештача
Москва – Израда мозаика за куполу Храма Светог Саве ближи се крају, а у московском атељеу у којем тренутно ради академик Николај Мухин већ су почеле припреме за паковање првих делова који ће у априлу бити транспортовани у Србију.

Када сви делови мозаика буду довршени и стигну у Београд, почеће и њихово постављање у куполу, а светосавски храм ће поред своје величине бити препознатљив и по највећој сцени приказа Вазнесења Господњег на свету.

– Постављање мозаика биће готово у децембру – рекао је Николај Мухин за „Политику”, прекрстивши се и додавши на српском: „Ако Бог да.”

Николај Александрович Мухин један је од друштвено најпризнатијих уметника у Русији и сигурно најпознатије име иконописа у православљу. Није му без разлога било поверено унутрашње уређење Храма Христа Спаситеља у Москви, највећег саборног храма Руске православне цркве, срушеног до темеља експлозивом по наређењу комунистичких власти 1931. године, па поново изграђеног у последњој деценији 20. века.

Мухин је у разговору с новинарима приступачан, непосредан и отворен.

– Тежина целог мозаика у куполи Храма Светог Саве биће импозантних 40 тона, а сваки постављени комадић мозаика моћи ће да издржи оптерећење од 20 килограма, што је дупло више од прописаног стандарда. Површина композиције Вазнесења Господњег са ликом Христа, богомајке, анђела и апостола заузимаће површину од 1.230 квадратних метара – објашњава Мухин.

Храм Светог Саве је један од највећих православних храмова у свету. По својим размерама готово је истоветан са Софијским храмом – Аја Софијом у Истанбулу, али су пречник централне куполе београдског храма (35 метара) и њена висина (65 метара) већи.

Пре почетка израде мозаика, који уз одобрење руске државе финансира компанија „Гаспром њефт” са четири милиона евра, Мухин је у Италији и Турској обилазио цркве у којима је представљена библијска сцена Вазнесења Господњег. Детаље тамошњих решења ове теме је, како каже, посматрао уз помоћ двогледа. На основу тако сакупљених искустава и изучавања византијских, староруских и средњовековних српских традиција, Мухин ће у Храму Светог Саве представити сцену Вазнесења која је по оригиналности композиције без премца у црквеној уметности православља.

– Криво ми је што ће таква јединствена купола постојати само у Србији, а за сада још не и у Русији – признаје Мухин.

Скоро стотину људи укључено је у израду мозаика у радионици – атељеу у Москви, у зависности од појединих фаза овог процеса. Овде влада готово војна хијерархија – командант Мухин инструкције издаје „бригадирима”, стручњацима задуженим за поједине области, који даље руководе извршиоцима – заправо дипломцима московских и петроградских института Руске академије уметности. У појединим етапама радова на мозаику, кад га стваралачки занос понесе, Мухин често зна и да преспава у радионици.

Манана Попова из московског Међународног фонда помоћи Унеску, који је опремио радионицу у којој настаје мозаик, наводи да „монументално сликарство захтева детаљно планирање”. Њене речи постају очигледне чим се крочи у овај објекат грандиозних размера – делови мозаика високи су и по шест метара, па уметници раде на њима користећи грађевинске скеле у неколико нивоа. Радионица је опремљена алатима потребним за резање и клесање смалта (кобалтног стакла које преовлађује мозаицима) и природног камена, постоје специјална складишта за чување материјала, као и за справљање смесе за лепљење мозаика. Док разговарамо, у позадини се чује куцкање клесарских чекића.

– Тренутно ниједна земља у свету нема овакву радионицу за израду мозаичких композиција – напомиње Попова.

Николај Мухин је у Србију први пут дошао 1994. године са почившим руским патријархом Алексијем Другим. Још тада је, приликом обиласка Храма Светог Саве, почео да размишља о његовом уређењу.

– Изградња храма још није била довршена, али био сам потресен његовом величином. Протонеимар Храма Светог Саве Војислав Миловановић само нам је напоменуо да би требало израдити мозаик у куполи. Ето, од тада су прошле 23 године – каже Мухин, који је у међувремену учествовао у унутрашњем уређивању неколико објеката Српске православне цркве.

О Србима и Србији има само лепе речи. На питање да ли му је можда понуђено српско држављанство, одговара одрично.

– Али ако је таква могућност правно изводљива, са задовољством бих га прихватио – искрен је Мухин.

Смалт и игра светлости

Мозаик се израђује старом техником употребе смалта, односно кобалтног разнобојног стакла, једног од најдуговечнијих материјала коришћеног још за израду римских мозаика, који ни после два миленијума нису изгубили лепоту и сјај. Ипак, прављење мозаика од смалта и природног камена је ручни рад који захтева изузетну пажњу приликом слагања боја сваког појединог комадића, јер је готово немогуће стопроцентно предвидети какав ће ефекат дати под игром светлости на њиховој површини. Због тога у радионици постоји и специјално осветљење, па се мозаици током израде излажу различитим светлосним ефектима, који симулирају оне под којима ће се наћи кад буду постављени у куполу Храма Светог Саве.

Спреман пројекат за олтар

Николај Мухин већ је припремио пројекат за израду олтара светосавског храма, јер како каже, „храм није храм без куполе и олтара”. Очекује се завршни договор за његову израду, а могао би да буде довршен до краја 2019. године, када ће бити прослављено осам векова од стицања аутокефалности Српске православне цркве.

– Глава Христа спаситеља у олтару биће широка четири метра, а распон његових руку биће 17 метара – објашњава Мухин. Површина олтарске композиције требало би да буде 3.167 квадратних метара, а у реду светаца који ће бити приказани налазиће се и сам Свети Сава.