Четвртак, 11.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
РЕАГОВАЊЕ

Од Степинца до Бонхефера

Од Степинца до Бонхефера
Дитрих Бонхефер, немачки евангелистички свештеник који се јавно противио прогону Јевреја (Фото Порталаналитика)

Oсветљавање живота одређене личности која је на путу да постане светац кроз призму морала и права, можда уистину и нема упоришта с догматичког становишта. Хришћанство познаје неке од највећих грешника који су након извесног преображаја постали свети. Чувена је прича о апостолу Павлу, који је најпре, као Савле, прогонио хришћане, да би након катарзе и ослепљења, кад му се јавио Христ, доживео преображај и постао ватрени поборник хришћанства. Питање канонизације Алојзија Степинца, међутим, свакако јесте питање и од историјско-политичког значаја, нарочито имајући у виду утицај и број верника католичке цркве.

Истраживач сарадник у Институту за упоредно право, председник Удружења за заштиту уставности и законитости

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Коментари28
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

горан миланковић
Сјајан текст који са досада не обрађеног становишта(бар у широј јавности) приступа проблему канонизације светитеља објашњавајући праве хришћанске узоре.Верујем и надам се да оваквим приступом постојећи проблем у историјском тумачењу постаје неважан. Хвала вам за текст, учинили сте ме поносним припадником хришћанства и надам се да ће уредништво политике учинити цео текс доступним на инзернет издањима јер самтрам и верујем да заслужује да се проширу по беспућима интернета и и друге људе подсети на одлике вере њихових предака.
kievskaya rusь
@Milivoje Radaković: "... ali nije imala ingerencije nad Rimokatolicima bez obzira što su ovi bili Srbi". A kada su to rimokatolici (mislim na pretke današnjih Hrvata), za sebe govorili da su Srbi ili svoj jezik zvali srpskim? (Izuzev jednonaraštajnih dalmatinskih srbokatolika s kraja 19. stoljeća). Etnonim Srb(in) dobio je (gotovo isključivo) vjersko značenje i prije osmanske vladavine.
Drasko
Neizmjerno mi je drago sto sto smo nezavisne drzave. Citam ove redke, komentare ljudi, i da pitam, odakle vama ove informacije..? Od SANU, SPC, od Ivice i Marice Dačić.... Ljudi moji dajte se upristojite, citajte knjige....
Tena
U današnje vreme većina ljudi čita. Pitanje je da li proveravaju reference onoga što čitaju, da li smatraju da je verodostojnosti određenih teza neophodan materijalni dokaz i kakve su uopšte kompetencije autora. Kada čitate knjigu pisanu u 19-20. veku koja govori o periodu od npr. 7-10. veka, a poziva se na autora iz 16. koji se opet poziva na artefakt iz 9. veka koji, gle zgode, nije sačuvan i niko drugi ga ne spominje osim tog "rodoljuba" iz 16. veka, morali biste sa rezervom uzeti date tvrdnje. Takva je današnja hrvatska istoriografija. Ali, ako Hrvate to veseli, samo dajte. Kad je reč o kanonizaciji Stepinca, tu opet dolazi do izražaja suština otpadničkog duha rimokatoličke crkve, a to je stavljanje političkih, a onda i finansijskih interesa ispred istinske vere u jedinoga Boga. Moglo bi se reći da je Stepinac upravo kruna i primer suštine rimokatoličke crkve pa je logično što ga smatraju svecem. Ko god zatvara oči pred zločinom, naročito prema deci, saučesnik je u zločinu.
035
Канонизација код цркве зато и има бројне степене , од праведника до равноапостолног , и нема реституције . Световна има само два степена и зависи од тренутне моћи : "Тко би гори , ето је доли , а тко доли гори устаје ..."
Милош Лазић
Покрштавања, присилног или добровољног, по савсти, било је и биће. Ако је присилно, онда је злочин, у то нема сумње. Али, постоји већи проблем који измиче разуму. Наиме, неко је одлучио, а СПЦ прећутно прихватила као догму, да не може бити Србин онај ко није православне вере! Зашто? У Котору сам упознао католике који су се, додуше шапатом, изјашњавали као Срби, а у Београду муслимане који нису заборавили корене. Последице су поражавајуће, јер кад одбациш део сопственог национа, он оде ономе ко га прихвата, односећи са собом и територије. Неки чича из Бршадина ме је у време ратних сукоба у Хрватској посаветовао речима "Чувај се Хрвата који имају српска имена и презимена". Тако је, нажалост, и данас. И то је једна од последица. Не пада ми на памет да браним Степинца, али покрштавање, оно добровољно и "по закону", почело је с конкордатом почетком прошлог века
Milivoje Radaković
Oprostite, Sale, zaista nisam prepoznao da ste Vi od onih što veruju da Hrvati ne postoje.
Сале Земунац
@Milivoje Radaković Знате ви добро шта сам ја мислио. Дуго је у тим крајевима било Срба католичке вере, Срба мухамеданске вере и наравно Срба православне вере, али да не би толико Срба нашкодило аустријском царству, а нарочито када су Срби стекли независност, а Босна припојена у том делу се прво појавио назив Срби и Србијанци, а затим и везивање српства искључиво за православну веру. Скоро преко ноћи су се Срби католици претворили у Хрвате, а Срби мухамеданске вере посташе Муслимани, па у новије време Бошњаци. А Православна црква у Турској царевини јесте имала функцију коју сте навели, али је исто тако скупљала порез и од Грка и од Бугара, као и од других Православаца, а не само од Срба и свим тим народима је исто тако била стожер.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.