Od Stepinca do Bonhefera

U današnje vreme većina ljudi čita. Pitanje je da li proveravaju reference onoga što čitaju, da li smatraju da je verodostojnosti određenih teza neophodan materijalni dokaz i kakve su uopšte kompetencije autora. Kada čitate knjigu pisanu u 19-20. veku koja govori o periodu od npr. 7-10. veka, a poziva se na autora iz 16. koji se opet poziva na artefakt iz 9. veka koji, gle zgode, nije sačuvan i niko drugi ga ne spominje osim tog "rodoljuba" iz 16. veka, morali biste sa rezervom uzeti date tvrdnje. Takva je današnja hrvatska istoriografija. Ali, ako Hrvate to veseli, samo dajte. Kad je reč o kanonizaciji Stepinca, tu opet dolazi do izražaja suština otpadničkog duha rimokatoličke crkve, a to je stavljanje političkih, a onda i finansijskih interesa ispred istinske vere u jedinoga Boga. Moglo bi se reći da je Stepinac upravo kruna i primer suštine rimokatoličke crkve pa je logično što ga smatraju svecem. Ko god zatvara oči pred zločinom, naročito prema deci, saučesnik je u zločinu.

Oprostite, Sale, zaista nisam prepoznao da ste Vi od onih što veruju da Hrvati ne postoje.

@Milivoje Radaković Знате ви добро шта сам ја мислио. Дуго је у тим крајевима било Срба католичке вере, Срба мухамеданске вере и наравно Срба православне вере, али да не би толико Срба нашкодило аустријском царству, а нарочито када су Срби стекли независност, а Босна припојена у том делу се прво појавио назив Срби и Србијанци, а затим и везивање српства искључиво за православну веру. Скоро преко ноћи су се Срби католици претворили у Хрвате, а Срби мухамеданске вере посташе Муслимани, па у новије време Бошњаци. А Православна црква у Турској царевини јесте имала функцију коју сте навели, али је исто тако скупљала порез и од Грка и од Бугара, као и од других Православаца, а не само од Срба и свим тим народима је исто тако била стожер.