Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

И Марина Абрамовић на „кратком метру”

У такмичарском програму 64. Београдског фестивала документарног и краткометражног филма који почиње у четвртак око 80 филмова
И Марина Абрамовић на „кратком метру”
Сцена из документарца „Простор између: Марина Абрамовић и Бразил” (Фото: ДОБ)

Београдски фестивал документарног и краткометражног филма, ове године назван Мартовски фестивал, биће отворен вечерас у 19 сати у Великој сали Дома омладине Београда. После уручења награде за животно дело редитељу, сценаристи и продуценту Мирославу Бати Петровићу (68), биће приказани кратки филм „Бункер 93” Пурише Ђорђевића и документарац „Панта реи” Љубише Самарџића.

У такмичарском програму 64. фестивала је више од 80 филмова, а до 2. априла биће организоване радионице, разговори филмских аутора са студентима и публиком, и музички програм.

Камером против НАТО-а
У оквиру 64. Мартовског фестивала вечерас од 16.30 сати биће приказан филм „Неђина кућа” који су Ана Оташевић, новинарка „Политике” и редитељка реализовале са коаутором из Француске, Луком Туом.
Дугометражни документарац настао у француској продукцији, са српско-француском екипом, приказује Неђу, Рома с Косова, који већ 18 година води борбу против неправде која је задесила њега и његов народ. Неђина породица је избегла пошто им је кућа спаљена по окончању рата 1999. године. Његов непријатељ је НАТО, а његово оружје камера којом бележи нестајање породичне историје у јужној српској покрајини. 

Фестивал ће представити не само премијере, већ пресек укупне српске продукције у протеклих годину дана. Уметнички директор фестивала Бобан Јевтић истиче да је идеја новог–старог концепта да се годишња продукција сакупи на једном месту, да се она оцени и да те награде буду референтне.

Јевтић, иначе директор Филмског центра Србије, издваја специјалне пројекције филмова „Простор између – Марина Абрамовић и Бразил”, који слика путовање уметнице на ком она среће шамане и исцелитеље, „Свака добра прича је љубавна прича” Рајка Грлића и Матјажа Иванишина, портрет љубавно-пословног четвороугла Ратко Полич, Милена Зупанчич, Душан Јовановић и Борис Каваца, и „Трст Југославија” Алесија Боцера, о потрошачкој грозници у старој Југославији када се ишло на Понто Росо по гардеробу и сатове.

Најављени су и омажи недавно преминулим редитељима Крсти Шканати и Лазару Стојановићу, на које је улаз бесплатан.

Главни програм има шест подселекција и свака је имала свог селектора: Драган Николић је бирао документарне филмове дуже од 50 минута, Ивана Тодоровић документарце до 50 минута, Ненад Поповић и Маша Нешковић стране кратке игране филмове, а Павле Вучковић кратке игране филмове у националној селекцији, Никола Мајдак анимирана дела, а Марта Попивода експерименталне филмове и видео-арт. Свака од од ових подселекција имаће жири који ће одлучивати о наградама.

За такмичарски програм документараца изабрано је 28 филмова, међу којима и награђивана „Дубина два” Огњена Главонића о масовној гробници косовских Албанаца у Батајници и заташкавању тог злочина, „Тапавица” Огњена Ракчевића и Милана Тодоровића, о Момчилу Тапавици – првом Србину освајачу олимпијске медаље, „Љуба” Наталије Аврамовић о сликару Љубомиру Љуби Поповићу (1934–2016), „Четири пасоша” Михајла Јевтића о емиграцији и идентитету, „Controindicazione” Тамаре вон Стајнер о последњој затворској лудници у Европи, „Најважнији позив у животу” Матеје Рацков и Данице Вученић, снимљен за кампању за донирање органа, као и дела Жељка Мирковића, Немање Војиновића, Драга Латиновића и Илије Галоње, Игора М. Тохоља… 

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jelenas
Najvažniji pozuv u životu sam gledala na festivvalu Slobodna zona. Kladim se da je najbolji od svih, posebno od besmislenog provokatorstva Abramovič. Najvažniji poziv u životu se bavi sudbinama ljudi koji su na listama čekanja za organe u Srbiji. Svaki dan ti ljudi su zahvalni Bogu što su dočekali novo jutro u nadi da će pozvoniti telefon i lekari javiti da se pojavio donor. Svaka preporuka za otrežnjenje!
savet
Sto je ima krace, to je bolje.
Кратки метар
тема чланка је Београдски фестивал документарног и краткометражног филма није Марина, дивно је што Београд има један овакав фестивал, познат у свету и то више од пола века. Овде видим сви коментатори су само на Марину сконцентрисани, то је добро и само доказује њену величину, као и онда када је у Београду који је тада био светска метропола извела онај перформанс са звездом петокраком, ми клинци смо шипчили у студњак да видимо то чудо, иначе дете из генералске породице које је могло тада овде шта јој се прохте одабрала је свој пут у успела толико да то ретко ко овде може и да разуме.
Sasa Trajkovic
Marina A. je svetski brend sama za sebe ona ne koristi jezik pa je nacionalno ne determinise njena umetnost je njeno telo ali.... performans je estetika sredine proslog veka tada je bio revolucionaran na lik. sceni, danas je produkt reciklaze post post moderne. Priznajem joj autenticnost ali osim egzibicionizma mozda bi trebalo vise poraditi na umetnosti, nisam konzervantivan ali pomalo je umetnost izasavsi iz slike postala trivijalna i banalna instalacije, upliv savremenih tehnologija nije doneo nista novo osim potrebe za novim.
Milutin
Marina Abramovic je Aleksandar Vucic srpske umetnosti!
Gavrilo
Ima istine u tome što kažeš! Bog zna da ima!
Paja
Ona se nikad nije deklarisala kao Srpkinja vec kao Jugoslovenka. Tokom sedamdestih i osamdesetih godina u svetu je pored njenih radova pisalo Holandija, a zadnjih dvadesetak godina Amerika. I kad je ucestvovala na Bijenalu pored njenog imena je pisalo Amerika, a ne Srbija.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.