Интернет подаци у Србији само уз пристанак корисника

Када амерички председник Доналд Трамп буде потписао одлуку која ће провајдерима интернета дати одрешене руке да прикупљају и продају податке о корисницима, да ли ће сваки Американац моћи да купи историју претраге неког свог сународника, на пример Трампа? Ово реторичко питање поставио је „Вашингтон посту” читалац поводом вести да је Конгрес у уторак одбацио правила које је претходна власт усвојила како би осигурала приватност корисника интернета.

Провајдери ће заиста имати овлашћење да без дозволе претплатника прикупљају и продају податке о томе шта су посећивали, преко којих апликација и са које локације. Међутим, ако би их продавали селективно о појединцима, прекршили би сопствену политику приватности због чега би могли да одговарају на суду. Одлука конгреса заправо ће омогућити компанијама које пружају услугу интернета да се прикључе растућој економији праћења (или шпијунирања) корисника: да податке продају „на велико”, као што то раде џинови интернета попут „Гугла” и „Фејсбука”. То је и била намера нове администрације – да изједначи услове за све, али по мишљењу аналитичара, ово није добар начин.

– Проблематично је то шта све интернет компаније скупљају и шта раде с тим подацима због недовољно ограничења у САД. Решење је да се за све уведу исти стандардни одговорности, а не да се ствара Дивљи запад, што је правац у ком се сада крећемо – рекао је за Дојче веле Франк Пасквал, стручњак за информационо право на Универзитету Мериленда.

Повереник за заштиту података о личности Родољуб Шабић објашњава да одлука америчког конгреса није од утицаја на кориснике интернета у Србији, јер се односи на пружаоце услуга приступа интернету на територији САД, а не на друге субјекте, попут друштвених мрежа.

– САД посматрају права на приватност и заштиту података о личности кроз призму заштите права потрошача, што је различито од концепта заштите наведених права као основних људских права, који је прихваћен на нивоу ЕУ и код нас – кажу у канцеларији повереника.

У државама ЕУ, као и у Србији, без изричитог пристанка није дозвољено достављати другим правним лицима податке о личности корисника услуга приступа интернету, укључујући ту и оне податке који су настали коришћењем те услуге (мета подаци), независно од сврхе таквог достављања.

Владимир Радуновић из „Дипло” фондације каже да одлука неће имати директног утицаја ван Америке иако наш саобраћај пролази кроз неке делове мреже у Америци, али да може бити дугорочно од лошег утицаја и на глобалне кориснике.

– То ће подстаћи и друге играче, превасходно провајдере онлајн сервиса попут „Гугла” и „Фејсбука”, да покушају да спусте постојећа ограничења за трговину подацима корисницима без њиховог знања и одобрења како би били конкурентнији. Дугорочно и глобално, ова одлука може да води у растући тренд борбе интернет компанија против приватности и заштите података, а у моменту када су САД, у мандату претходног председника, и Европа коначно обновиле озбиљније преговоре о заштити података о личности и трговини подацима корисника у оквиру договора „Штит за приватност”, и када је специјални известилац УН за приватност у дигитално доба Џозеф Канатачи објавио други извештај у коме упозорава на лоше глобалне трендове по питању приватности и надзора – наглашава Радуновић.

Душан Стојичевић, члан одбора Дијалога о управљању интернетом у југоисточној Европи, каже да ће одлука америчких власти имати изоловане ефекте према државама у Европи.

– Ми смо у Европи најсигурнији, глобалне компаније морају да се подрвргавају нашим законима, али је приватност и даље угрожена у свету – истиче Стојичевић и подсећа да је Конгрес поништио правила која је претходна власт усвојила тек у октобру 2016, што је представљало још једно Обамино „прање руку до свега што се десило са Сноуденом”.