МСК, „Азотара” и „Петрохемија” траже купце

Ако ова три предузећа не буду продата до краја ове године, када су цене нафтиних деривата и природног гаса, као њихових сировина, најниже у протеклих десетак године, касније ће то бити много теже

Министарство привреде објавило је јуче јавни позив за прикупљање писама заинтересованости за предузећа из петрохемијског комплекса: МСК из Кикинде, ХИП „Азотара” и ХИП „Петрохемија” из Панчева. Рок за достављање је 3. мај, а ова предузећа су дужна да приложе Министарству привреде процену фер тржишне вредности капитала, имовине и обавеза са стањем на дан 31. децембар 2016. године. Министарство ће, ценећи процену вредности, стратешки значај фирме, као и исказано интересовање инвеститора, предложити влади најоптималнији начин за приватизацију.

Премијер Србије Александар Вучић обећао је ММФ-у да ће реструктурирати, затворити или продати губиташке државне компаније које коштају државни буџет око милијарду евра годишње. Министар привреде Горан Кнежевић, крајем прошлог месеца, изразио је наду да ће судбина ових предузећа бити решена у овој години, а економисти кажу да не би ваљало да се почетак процедуре њихове продаје још одлаже.

– Ако се ова три предузећа не продају до краја ове године, када су цене нафтиних деривата и природног гаса, као њихових сировина, најниже у протеклих десетак године, касније ће то бити много теже – указује Милојко Арсић, професор београдског Економског факултета. – Поготову што је држава већ преузела неке њихове дугове, а улагала је и у њихову модернизацију. Али, ако се појави озбиљан купац, држава би могла да преузме још нешто од њихових дуговања.

Шта ако не буду продата?

– У том случају би МСК, „Азотара” и „Петрохемија” требало да наставе да послују као и сва друга предузећа, дакле без државне помоћи. Ако за њих не буде купаца, следи им стечај – каже Арсић.

Својевремено је било речи да су за куповину ова три државна предузећа заинтересоване неке компаније из Русије и Азербејџана, што Арсић сматра пожељним. Он верује да би Руси или Азербејџанци били њихови најбољи партнери, јер могу да им обезбеде јефтине сировине и у време кад њихова цена на тржишту скочи.  

Љубодраг Савић, професор на предмету Економика индустрије на београдском Економском факултету, убеђен је да Србија више нема снаге да сама решава овај проблем. За „Петрохемију” би било најбоље, каже, да је преузме НИС, јер од њега купује сирови бензин. „Разговарало се о томе са ’Гаспромом’, али они никако да се изјасне. Ако је Србији пољопривреда стратешка грана, онда би требало да задржи власнички удео у ’Азотари’, која производи ђубрива.

Нисам претерани оптимиста, не верујем да се може све решити до краја године”, каже Савић. „Како год, држава ће морати да преузме њихове дугове.”

Од решавања судбине ова три предузећа зависи судбина „Србијагаса”, али и стабилност државног буџета, упозоравају чланови Фискалног савета. Они указују да је „само питање тренутка кад ће се у ’Србијагасу’ поново јавити проблеми с ликвидношћу, што ће захтевати издавање нове гаранције за задуживање овог предузећа – без обзира на то што се држава експлицитно обавезала да то више неће чинити”.

„Петрохемија”, којој је недавно опроштен дуг од 105 милиона евра, али је дужна још 400 милиона евра, има фабрике у Панчеву, Зрењанину и Елемиру, са 1.406 запослених. Већински власник „Петрохемије” је Република Србија са уделом од 53,7 одсто, а „Србијагас” је власник 13,9 одсто капитала тог предузећа. Влада је, после четворогодишње паузе, пре 16 месеци покренула производњу, јер је за потенцијалне партнере важно да фабрика ради.

У „Азотари” ради 808 људи, а власник 85,06 одсто капитала тог предузећа је „Србијагас”.

У МСК ради 534 радника. Власник 71,86 одсто капитала МСК је јавно предузеће „Србијагас”, а Република Србија има удео од 24,8 одсто.