MSK, „Azotara” i „Petrohemija” traže kupce

Ako ova tri preduzeća ne budu prodata do kraja ove godine, kada su cene naftinih derivata i prirodnog gasa, kao njihovih sirovina, najniže u proteklih desetak godine, kasnije će to biti mnogo teže

Ministarstvo privrede objavilo je juče javni poziv za prikupljanje pisama zainteresovanosti za preduzeća iz petrohemijskog kompleksa: MSK iz Kikinde, HIP „Azotara” i HIP „Petrohemija” iz Pančeva. Rok za dostavljanje je 3. maj, a ova preduzeća su dužna da prilože Ministarstvu privrede procenu fer tržišne vrednosti kapitala, imovine i obaveza sa stanjem na dan 31. decembar 2016. godine. Ministarstvo će, ceneći procenu vrednosti, strateški značaj firme, kao i iskazano interesovanje investitora, predložiti vladi najoptimalniji način za privatizaciju.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić obećao je MMF-u da će restrukturirati, zatvoriti ili prodati gubitaške državne kompanije koje koštaju državni budžet oko milijardu evra godišnje. Ministar privrede Goran Knežević, krajem prošlog meseca, izrazio je nadu da će sudbina ovih preduzeća biti rešena u ovoj godini, a ekonomisti kažu da ne bi valjalo da se početak procedure njihove prodaje još odlaže.

– Ako se ova tri preduzeća ne prodaju do kraja ove godine, kada su cene naftinih derivata i prirodnog gasa, kao njihovih sirovina, najniže u proteklih desetak godine, kasnije će to biti mnogo teže – ukazuje Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta. – Pogotovu što je država već preuzela neke njihove dugove, a ulagala je i u njihovu modernizaciju. Ali, ako se pojavi ozbiljan kupac, država bi mogla da preuzme još nešto od njihovih dugovanja.

Šta ako ne budu prodata?

– U tom slučaju bi MSK, „Azotara” i „Petrohemija” trebalo da nastave da posluju kao i sva druga preduzeća, dakle bez državne pomoći. Ako za njih ne bude kupaca, sledi im stečaj – kaže Arsić.

Svojevremeno je bilo reči da su za kupovinu ova tri državna preduzeća zainteresovane neke kompanije iz Rusije i Azerbejdžana, što Arsić smatra poželjnim. On veruje da bi Rusi ili Azerbejdžanci bili njihovi najbolji partneri, jer mogu da im obezbede jeftine sirovine i u vreme kad njihova cena na tržištu skoči.  

Ljubodrag Savić, profesor na predmetu Ekonomika industrije na beogradskom Ekonomskom fakultetu, ubeđen je da Srbija više nema snage da sama rešava ovaj problem. Za „Petrohemiju” bi bilo najbolje, kaže, da je preuzme NIS, jer od njega kupuje sirovi benzin. „Razgovaralo se o tome sa ’Gaspromom’, ali oni nikako da se izjasne. Ako je Srbiji poljoprivreda strateška grana, onda bi trebalo da zadrži vlasnički udeo u ’Azotari’, koja proizvodi đubriva.

Nisam preterani optimista, ne verujem da se može sve rešiti do kraja godine”, kaže Savić. „Kako god, država će morati da preuzme njihove dugove.”

Od rešavanja sudbine ova tri preduzeća zavisi sudbina „Srbijagasa”, ali i stabilnost državnog budžeta, upozoravaju članovi Fiskalnog saveta. Oni ukazuju da je „samo pitanje trenutka kad će se u ’Srbijagasu’ ponovo javiti problemi s likvidnošću, što će zahtevati izdavanje nove garancije za zaduživanje ovog preduzeća – bez obzira na to što se država eksplicitno obavezala da to više neće činiti”.

„Petrohemija”, kojoj je nedavno oprošten dug od 105 miliona evra, ali je dužna još 400 miliona evra, ima fabrike u Pančevu, Zrenjaninu i Elemiru, sa 1.406 zaposlenih. Većinski vlasnik „Petrohemije” je Republika Srbija sa udelom od 53,7 odsto, a „Srbijagas” je vlasnik 13,9 odsto kapitala tog preduzeća. Vlada je, posle četvorogodišnje pauze, pre 16 meseci pokrenula proizvodnju, jer je za potencijalne partnere važno da fabrika radi.

U „Azotari” radi 808 ljudi, a vlasnik 85,06 odsto kapitala tog preduzeća je „Srbijagas”.

U MSK radi 534 radnika. Vlasnik 71,86 odsto kapitala MSK je javno preduzeće „Srbijagas”, a Republika Srbija ima udeo od 24,8 odsto.