Дубоке поделе у Турској уочи референдума

Кампања за референдум на коме ће се грађани Турске средином априла изјаснити о предложеним уставним променама улази у завршницу у којој се не бирају речи да би се оцрнила друга страна.

Према последњим проценама однос снага је изједначен и сада се води „мртва трка” за још неопредељене грађане, пре свега међу женама и Курдима који живе у градовима.

Међу турским политичарима последњих дана најчешће се чују речи „евет” (да) и „хајир“ (не), зависно од тога како ко гледа на предложене уставне промене.

Владајућа Партија правде и развоја (АКП), односно њен оснивач Тајип Ердоган, иницијатор је промена којима се предвиђа укидање парламентарног и увођење председничког система владавине. Њу подржава и десничарска Партија националистичког покрета. На другој страни референдумске барикаде је водећа опозициона Републиканска народна партија као и покурдска Народна демократска странка.

Према амандманима, уколико их подржи већина од 55 милиона грађана колико их има право гласа, шеф државе ће убудуће бити све и свја пошто се укида место премијера: он ће по свом нахођењу постављати и смењивати министре као и потпредседнике државе, именоваће један број чланова Високог савета судија и тужилаца. Практично никоме неће полагати рачуне, тврде у опозицији, поготово што ће, за разлику од досадашње праксе, моћи да задржи и место лидера партије. Према још важећем параграфима, шеф државе је морао одмах да поднесе оставку на положај у странци како би могао да се понаша као председник свих грађана без обзира на политичке боје.

Уставне промене треба убудуће да стану на пут политичкој трговини приликом стварања коалиционих влада као и „преклапања” надлежности премијера и шефа државе, објашњавају у владајућој АКП.

Гласање турских грађана који живе у иностранству почело је ове седмице. У питању су три милиона држављана са правом гласа који углавном раде у Немачкој, Аустрији, Белгији, Швајцарској. Према првим извештајима одзив је велики, што се доводи у везу са жестоком полемиком председника Ердогана са немачким и холандским политичарима који нису дозволили члановима владе из Анкаре да у тим земљама одрже митинге са турским радницима како би их убедили да подрже амандмане.

Премијер Бинали Јилдирим изнова позива политичаре у западној Европи да се „не мешају у турски референдум”, односно да не подржавају противнике уставних промена.

Исход плебисцита је у овом тренутку тешко предвидети пошто се резултати истраживања јавног мњења разликују зависно од тога ко их и за кога ради. Центар ОРЦ тврди да 55 одсто анкетираних подржава уставне промене. Насупрот томе директор познате фирме КОНДА Бекир Агирдир каже да је однос снага у овом часу изједначен. У питању је „мртва трка” коју ће на крају преломити неодлучни бирачи којих, како тврди, има најмање 15 одсто.

Како год да се заврши исход референдума, оштре поделе ће оставити ожиљке на политичкој позорници и после гласања, пошто су партије дубоко подељене – располућене. У кампањи се речи не бирају да би се оптужила друга страна и придобили гласачи.

„Опозиција ће добити своје место на ђубришту историје”, поручује премијер Јилдирим председнику Републиканске народне партије Кемалу Киличдароглуу.

Председник Ердоган ставља знак једнакости између противника амандмана и терориста. „Главна опозициона партија делује заједно са терористичким групама. Ко сада каже „хајир“ (не) амандманима? Лидер терористичке ПКК (Абдулах Оџалан) који годинама лежи у затвору на острву Имрали, курдски терористи на планини Кандил у северном Ираку где имају базе. Са њима је и лидер опозиционе партије”, каже Ердоган.

Друга страна не остаје дужна. Ово је покушај да се створи систем у коме ће владати један човек, заправо пут у диктатуру, каже лидер водеће опозиционе парије Киличдароглу. Он позива грађане да 16. априла кажу „не” и да одбране демократију која је озбиљно угрожена. Предводник опозиције упозорава да ће шеф државе моћи да, без објашњења, распусти парламент и подсећа да такво овлашћење није изборио ни Мустафа Кемал Ататурк када је стварао републику 1923. године.

У амандманима се предвиђа да шеф државе може имати два петогодишња мандата. Али, како се најављује, Ердоган ће прво искористити преостале две године које је добио по старом уставу, тако да ће моћи да влада Турском све до краја треће деценије.