Duboke podele u Turskoj uoči referenduma

Kampanja za referendum na kome će se građani Turske sredinom aprila izjasniti o predloženim ustavnim promenama ulazi u završnicu u kojoj se ne biraju reči da bi se ocrnila druga strana.

Prema poslednjim procenama odnos snaga je izjednačen i sada se vodi „mrtva trka” za još neopredeljene građane, pre svega među ženama i Kurdima koji žive u gradovima.

Među turskim političarima poslednjih dana najčešće se čuju reči „evet” (da) i „hajir“ (ne), zavisno od toga kako ko gleda na predložene ustavne promene.

Vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP), odnosno njen osnivač Tajip Erdogan, inicijator je promena kojima se predviđa ukidanje parlamentarnog i uvođenje predsedničkog sistema vladavine. Nju podržava i desničarska Partija nacionalističkog pokreta. Na drugoj strani referendumske barikade je vodeća opoziciona Republikanska narodna partija kao i pokurdska Narodna demokratska stranka.

Prema amandmanima, ukoliko ih podrži većina od 55 miliona građana koliko ih ima pravo glasa, šef države će ubuduće biti sve i svja pošto se ukida mesto premijera: on će po svom nahođenju postavljati i smenjivati ministre kao i potpredsednike države, imenovaće jedan broj članova Visokog saveta sudija i tužilaca. Praktično nikome neće polagati račune, tvrde u opoziciji, pogotovo što će, za razliku od dosadašnje prakse, moći da zadrži i mesto lidera partije. Prema još važećem paragrafima, šef države je morao odmah da podnese ostavku na položaj u stranci kako bi mogao da se ponaša kao predsednik svih građana bez obzira na političke boje.

Ustavne promene treba ubuduće da stanu na put političkoj trgovini prilikom stvaranja koalicionih vlada kao i „preklapanja” nadležnosti premijera i šefa države, objašnjavaju u vladajućoj AKP.

Glasanje turskih građana koji žive u inostranstvu počelo je ove sedmice. U pitanju su tri miliona državljana sa pravom glasa koji uglavnom rade u Nemačkoj, Austriji, Belgiji, Švajcarskoj. Prema prvim izveštajima odziv je veliki, što se dovodi u vezu sa žestokom polemikom predsednika Erdogana sa nemačkim i holandskim političarima koji nisu dozvolili članovima vlade iz Ankare da u tim zemljama održe mitinge sa turskim radnicima kako bi ih ubedili da podrže amandmane.

Premijer Binali Jildirim iznova poziva političare u zapadnoj Evropi da se „ne mešaju u turski referendum”, odnosno da ne podržavaju protivnike ustavnih promena.

Ishod plebiscita je u ovom trenutku teško predvideti pošto se rezultati istraživanja javnog mnjenja razlikuju zavisno od toga ko ih i za koga radi. Centar ORC tvrdi da 55 odsto anketiranih podržava ustavne promene. Nasuprot tome direktor poznate firme KONDA Bekir Agirdir kaže da je odnos snaga u ovom času izjednačen. U pitanju je „mrtva trka” koju će na kraju prelomiti neodlučni birači kojih, kako tvrdi, ima najmanje 15 odsto.

Kako god da se završi ishod referenduma, oštre podele će ostaviti ožiljke na političkoj pozornici i posle glasanja, pošto su partije duboko podeljene – raspolućene. U kampanji se reči ne biraju da bi se optužila druga strana i pridobili glasači.

„Opozicija će dobiti svoje mesto na đubrištu istorije”, poručuje premijer Jildirim predsedniku Republikanske narodne partije Kemalu Kiličdarogluu.

Predsednik Erdogan stavlja znak jednakosti između protivnika amandmana i terorista. „Glavna opoziciona partija deluje zajedno sa terorističkim grupama. Ko sada kaže „hajir“ (ne) amandmanima? Lider terorističke PKK (Abdulah Odžalan) koji godinama leži u zatvoru na ostrvu Imrali, kurdski teroristi na planini Kandil u severnom Iraku gde imaju baze. Sa njima je i lider opozicione partije”, kaže Erdogan.

Druga strana ne ostaje dužna. Ovo je pokušaj da se stvori sistem u kome će vladati jedan čovek, zapravo put u diktaturu, kaže lider vodeće opozicione parije Kiličdaroglu. On poziva građane da 16. aprila kažu „ne” i da odbrane demokratiju koja je ozbiljno ugrožena. Predvodnik opozicije upozorava da će šef države moći da, bez objašnjenja, raspusti parlament i podseća da takvo ovlašćenje nije izborio ni Mustafa Kemal Ataturk kada je stvarao republiku 1923. godine.

U amandmanima se predviđa da šef države može imati dva petogodišnja mandata. Ali, kako se najavljuje, Erdogan će prvo iskoristiti preostale dve godine koje je dobio po starom ustavu, tako da će moći da vlada Turskom sve do kraja treće decenije.