Ђавољи адвокати спремни да оспоре климатска истраживања

Угледни научници који не прихватају мишљене већине о климатским променама позвали су ове седмице амерички конгрес да одобри средства за „црвене тимове” који би истражили „природне” узроке глобалног загревања и преиспитали закључке научног панела Уједињених нација, пише „Вашингтон пост”.

Идеју о научној контрасили представили су истраживачи познати по томе што доводе у питање утицај човекових активности на глобално загревање, и то баш у време када председник Доналд Трамп и други чланови америчке администрације изражавају сумњу у прихваћене ставове о климатским променама и размишљају да драстично смање новац за истраживања.

Главни задатак „црвених тимова” био би да оспоре научни консензус о променама климе, а укључујући рад Међувладиног панела УН о климатским променама (ИПЦЦ).

Џудит Кари, професор на Технолошком факултету Џорџије, рекла је пред Конгресом да је дужност научника да се стално преиспитују и да би стављајући се у улогу ђавољег адвоката помогли да се општеприхваћене теорије поново истраже и уоче могуће грешке.

Израз „црвени тимови” користи се иначе за специјалне групе формиране да побољшају учинак неке организације тако што се стављају у положај супарника, изазивача или ђавољег адвоката. Користили су их ЦИА и министарство одбране да тестирају безбедносне операције или војне тактике тако што преузимају улогу непријатеља, хакера или страних влада.

Оспоравати климатске промене на овај начин потпуно је сулуд предлог, по мишљењу Питера Фрумхофа, директора у једном научном удружењу. Он каже за „Вашингтон пост” да национална академија наука већ има независне саветнике владе и да су и они подржали научни консензус да су климатске промене највећим делом последица човекових активности.

Џудит Кари и научници који деле њене ставове признају да људско деловање има последице, али доводе у питање колика је та улога у односу на природне варијације климе. Неки се такође не слажу да глобално загревање директно утиче на учесталост и жестину урагана, поплава и других непогода и тврде да је представа о научном консензусу политичка творевина. Због тога би, кажу, политичари требало да се информишу са више различитих страна.

„ИПЦЦ је престао да прихвата људе који се не слажу са увреженим ставом, тако да тамо имате консензус оних који се слажу са консензусом”, каже Џон Кристи са Универзитета Алабаме.

Климатолог Мајкл Ман са државног универзитета Пенсилваније, ког је демократска мањина позвала на саслушање у Конгресу, истиче да су тврдње о пристрасности научника бесмислене и да политичари који сматрају да постоји потреба за алтернативним мишљењем бирају науку у коју желе да верују.

„Они почну са идеологијом, а онда сходно томе бирају науку. Међутим, истраживања не функционишу тако. То није шведски сто с којег селективно узимате оно у шта ћете веровати. Није реч о вери него о доказима”, рекао је Ман.

У време када пресушују средства за научна истраживања било које врсте, идеја од „црвеним тимовима” за климатска истраживања можда ће остати на нивоу предлога. Међутим, ако се ипак оствари, могли би да буду искоришћени као оправдање за деловање администрације која је обећала да ће поништити бројне прописе и циљеве претходне власти и већ је почела да остварује обећања.

Критичари оптужују Трампа да заснива америчку политику о клими на теорији завере да је глобално загревање превара. Чланови нове администрације, укључујући и председника, изразили су сумње у прихваћену науку о климатским променама и наговестили да је деловање у правцу заштите планете непотребно. На чело Агенције за заштиту животне средине (ЕПА) постављен је „климатски скептик” Скот Пруит, а буџет јој је знатно скресан.