Лакше савладала авион, него аутомобил

Десету београдску гимназију завршила је као најбољи ђак у одељењу, на Саобраћајном факултету је дипломирала и стекла звање мастера. Упоредо, стекла је дозволу за пилотирање спортским моторним авионом, завршила курс падобранства и скакала с 1.200 метара.

Данас је директор у породичној компанији специјализованој за хеликоптерски превоз путника. Зове се Сара Крнета и тек су јој 24 године, а у биографији ће ускоро уписати да је прва Српкиња с лиценцом за самостално управљање хеликоптером, ако се не рачунају припаднице ВС.

– Управо се спремам за завршни практични испит. Многи се изненаде када им кажем да је много теже пилотирати хеликоптером него авионом. Сличност између те две летелице је само у командној табли, све остало је различито – тврди Сара и то на основу личног искуства. Како каже, обуку и полагање за дозволу летача спортског авиона прошла је као од шале, а ово сада јој је много већи изазов.

Љубав према летењу наследила је од оца, војног пилота. Иако се жестоко противио њеној првобитној жељи да заврши Војну академију, јер је сматрао да војска није за жену, учинио је све да јој омогући да своје снове оствари у цивилу.

– Док летим и посматрам како је све испод мене сићушно, баш се осећам моћно. А најлепше ми је када преко радио-везе чујем мог тату који се јавља контролном торњу. Знам да је и он тада у ваздуху и да ужива баш као и ја – описује Сара.

Чим добије дозволу за самостално управљање хеликоптером Сара ће постати и хели таксиста, а као организатор путовања је летела с Моником Белучи и другим познатим гостима из Београда на Кустендорф.

– Странцима током лета изнад Србије обавезно пуштамо нашу изворну музику, тако да лепоте наше земље истовремено упијају и очима и ушима – каже Сара и открива нам да, када је сама у ваздуху, радије слуша хард рок, најчешће песме свог омиљеног бенда AC/DC. Веза музике и летења је и коришћење хеликоптера за снимање спотова домаћих група, а с поносом истиче да се истакла у организацији снимања кадрова из ваздуха за најновији филм Емира Кустурице „На млијечном путу”.

У школи за обуку цивилних пилота хеликоптера, огранку породичне компаније чији је директор, ова плавокоса Новобеограђанка је инструктор и руководилац теоретске наставе. Полазницима предаје девет предмета.

– Трудим се да им пренесем сва сопствена искуства, оно чега нема у уџбеницима. Срећом, никада нисам имала неку критичну ситуацију у ваздуху, али им увек испричам како ми је на полагању за спортску пилотску дозволу најобичнија бубица закочила казаљку брзиномера. Било је то у току припреме за полетање, на писти. Испитивач ме је упитао да ли полећемо, а ја сам одговорила да одустајемо. То је био тачан одговор. У ваздухопловству нема места за ризиковање, иако нам се сигурно ништа не би догодило и да летимо са закоченом иглом на брзиномеру. На авиону и хеликоптеру мора све беспрекорно да функционише. У противном, летелица се не подиже у ваздух, а ако се проблем појави у току пилотирања одмах се приземљује – професорски прецизно објашњава Сара.

И док је теоријска ваздухопловна знања и практичне летачке вештине брзо и успешно упијала још као тинејџерка, с управљањем четвороточкашем ишло је знатно теже. Спортским авионом сама је узлетела са седамнаест година, а за волан је села тек годину дана касније.

На часовима вожње буквално је излуђивала инструктора. Стално је вукла волан ка себи, као да управља летелицом, а десну руку није скидала с мењача, јер се на тој позицији налази ручица за гас у авиону. Инструктору у ауто-школи никада није открила да је пилот, па је до краја остао збуњен чудним стилом вожње тог плавокосог девојчурка.