Произвођачи нам продају ваздух

Предимензионирана амбалажа атрактивних боја нова је карта на коју су заиграли и произвођачи у Србији. На полицама је све више производа „ххл” паковања, углавном грицкалица и сланих крекера, житарица, али и робе друге широке потрошње у којима нам се буквално продаје ваздух. Иако су правилници о декларисању испоштовани и нето грамажа правилно наведена, превелико паковање асоцира на већу количину по нижој цени. То купце као магнет привлачи приликом одабира ових артикала, што се по европским стандардима третира као непоштена пословна пракса.

Хрватска заступница у Европском парламенту Биљана Борзан, која је и у нашој јавности позната по томе што је затражила исти квалитет производа за источно и западно тржиште, огласила се и у овом случају.

– До када ће нам трговци и произвођачи продавати ваздух – упитала је недавно она и подсетила да је Европски парламент још пре пет година донео уредбу о паковањима која могу заварати потрошаче и тиме запретио произвођачима да престану са непоштеном пословном праксом.

Ситуација није другачија ни код нас. Слаба куповна моћ и просечна зарада од око 370 евра, овдашње купце приморала је да се руководе углавном ценом.

– Величина и облик амбалаже и те како утичу на купце. Наравно да ће посегнути за већим паковањем, убеђени да је оно јефтиније. Овде је проблем што је пола те кесе празно, а купци то не знају – каже за „Политику” Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

По слову закона, јасно је дефинисано шта је непоштена пословна пракса, она је кажњива, као и много тога још, међутим питање је колико се то спроводи. Паповић каже да је у овој масовној јурњави за профитом очигледно произвођачима и трговцима све дозвољено.

– Они подједнако сносе одговорност, а наша препорука купцима је: више обрате пажњу приликом куповине. Деца су најчешће жртве ове врсте преваре, мислећи да је у паковању више производа, па би их требало на време обучавати, јер су они наши будући купци – каже Паповић и додаје да њихово удружење управо покреће кампању „Чувај се мачке у џаку“ која ће се бавити најчешћим обманама на тржишту.

Према писању регионалних медија, поражавајуће је што произвођачи практично оваквом амбалажом не крше прописе, јер им је према правилницима ЕУ дозвољено да у кеси до 30 одсто буде празна амбалажа, а чак и више ако је реч о техничким или хигијенским разлозима. Зар није лицемерно постављати оваква правила која директно крше права потрошача, а иду у корист индустрије?

Потрошачка удружења су у региону отишла корак даље, па су објавили спискове производа који могу довести купце у заблуду, односно чија су паковања, кесе и кутије, драстично већа од садржаја у њима. На овај начин су практично упозорили купце да посебно обрате пажњу кад купују житарице, чипс, пиринач, бомбоњере, кекс, таблете за машинско прање судова, али и детерџент за веш и храну за мачке.

У домаћим прописима наша редакција није пронашла правило да у паковањима има простора за трећину ваздуха, а за контролу оваквог понашања на тржишту, како су нам рекли, нису надлежни ни инспекције Министарства трговине ни Министарства пољопривреде.

Изненађујуће је да се о овоме не размишља озбиљније јер је „продавање ваздуха” једно у низу пословања којим се обмањују потрошачи. Код нас се већ одомаћило смањивање грамаже, а задржавање исте амбалаже, па се често догоди да купци и не знају да чоколада одавно већ не тежи сто грама, а променила су се и паковања замрзнутог поврћа, млечних производа...