Proizvođači nam prodaju vazduh

Predimenzionirana ambalaža atraktivnih boja nova je karta na koju su zaigrali i proizvođači u Srbiji. Na policama je sve više proizvoda „hhl” pakovanja, uglavnom grickalica i slanih krekera, žitarica, ali i robe druge široke potrošnje u kojima nam se bukvalno prodaje vazduh. Iako su pravilnici o deklarisanju ispoštovani i neto gramaža pravilno navedena, preveliko pakovanje asocira na veću količinu po nižoj ceni. To kupce kao magnet privlači prilikom odabira ovih artikala, što se po evropskim standardima tretira kao nepoštena poslovna praksa.

Hrvatska zastupnica u Evropskom parlamentu Biljana Borzan, koja je i u našoj javnosti poznata po tome što je zatražila isti kvalitet proizvoda za istočno i zapadno tržište, oglasila se i u ovom slučaju.

– Do kada će nam trgovci i proizvođači prodavati vazduh – upitala je nedavno ona i podsetila da je Evropski parlament još pre pet godina doneo uredbu o pakovanjima koja mogu zavarati potrošače i time zapretio proizvođačima da prestanu sa nepoštenom poslovnom praksom.

Situacija nije drugačija ni kod nas. Slaba kupovna moć i prosečna zarada od oko 370 evra, ovdašnje kupce primorala je da se rukovode uglavnom cenom.

– Veličina i oblik ambalaže i te kako utiču na kupce. Naravno da će posegnuti za većim pakovanjem, ubeđeni da je ono jeftinije. Ovde je problem što je pola te kese prazno, a kupci to ne znaju – kaže za „Politiku” Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Po slovu zakona, jasno je definisano šta je nepoštena poslovna praksa, ona je kažnjiva, kao i mnogo toga još, međutim pitanje je koliko se to sprovodi. Papović kaže da je u ovoj masovnoj jurnjavi za profitom očigledno proizvođačima i trgovcima sve dozvoljeno.

– Oni podjednako snose odgovornost, a naša preporuka kupcima je: više obrate pažnju prilikom kupovine. Deca su najčešće žrtve ove vrste prevare, misleći da je u pakovanju više proizvoda, pa bi ih trebalo na vreme obučavati, jer su oni naši budući kupci – kaže Papović i dodaje da njihovo udruženje upravo pokreće kampanju „Čuvaj se mačke u džaku“ koja će se baviti najčešćim obmanama na tržištu.

Prema pisanju regionalnih medija, poražavajuće je što proizvođači praktično ovakvom ambalažom ne krše propise, jer im je prema pravilnicima EU dozvoljeno da u kesi do 30 odsto bude prazna ambalaža, a čak i više ako je reč o tehničkim ili higijenskim razlozima. Zar nije licemerno postavljati ovakva pravila koja direktno krše prava potrošača, a idu u korist industrije?

Potrošačka udruženja su u regionu otišla korak dalje, pa su objavili spiskove proizvoda koji mogu dovesti kupce u zabludu, odnosno čija su pakovanja, kese i kutije, drastično veća od sadržaja u njima. Na ovaj način su praktično upozorili kupce da posebno obrate pažnju kad kupuju žitarice, čips, pirinač, bombonjere, keks, tablete za mašinsko pranje sudova, ali i deterdžent za veš i hranu za mačke.

U domaćim propisima naša redakcija nije pronašla pravilo da u pakovanjima ima prostora za trećinu vazduha, a za kontrolu ovakvog ponašanja na tržištu, kako su nam rekli, nisu nadležni ni inspekcije Ministarstva trgovine ni Ministarstva poljoprivrede.

Iznenađujuće je da se o ovome ne razmišlja ozbiljnije jer je „prodavanje vazduha” jedno u nizu poslovanja kojim se obmanjuju potrošači. Kod nas se već odomaćilo smanjivanje gramaže, a zadržavanje iste ambalaže, pa se često dogodi da kupci i ne znaju da čokolada odavno već ne teži sto grama, a promenila su se i pakovanja zamrznutog povrća, mlečnih proizvoda...