Тетрис ублажава сећања на трауматичне догађаје

Иако на први поглед делује непривлачно у поређењу с најновијим видео-играма које укључују и виртуелну стварност (попут покемона), тетрис не губи на популарности ни више од три деценије након настанка. За ову једноставну забаву заинтересовала се и наука, откривши да се тетрис може користити у терапеутске сврхе.

Професорка Емили Холмс, психолог са шведског института Каролинска, једног од најпрестижнијих медицинских универзитета у свету, управо је објавила студију која показује да „тетрис терапија” може да смањи психолошке последице трауматичних догађаја. Она је дуго истраживала медицинске користи ове забаве и закључила да захваљујући бојама, облицима и покретима тетрис више него друге игре повољно делује на људе који су претрпели шок.

Њен тим је применио „тетрис терапију” на пацијентима примљеним у болницу убрзо након саобраћајних несрећа. Повређени су најпре били замољени да визуализују судар који им се управо догодио, а онда су почели да играју тетрис. Показало се да је 20 минута игре било довољно да спречи настанак узнемирујућих сећања на несрећу.

„Наши налази показују да уколико сте одмах након трауме окупирани нечим визуелним, то може да спречи да се формира живо сећање на тај догађај”, наводи Холмс и додаје да, како преноси Би-Би-Си, постоји период од око шест сати после трауме у којем може да се интервенише на овај начин.

Студија је показала да су пацијенти који су играли тетрис били мање склони да доживе проблематична сећања (флешбекове) на своје несреће од оних који нису подвргнути овом виду терапије. Професорка наглашава да су потребна даља испитивања њихових закључака како би, евентуално, „тетрис терапија” почела да се примењује у болницама.

Задатак играча тетриса јесте да падајуће делове у што краћем року слаже у водоравне редове који нестају, остављајући простор за нове искачуће облике.