Стент није гарантни лист за срце

Стент, медицински уређај у виду металне опруге или цевасте жице, којим лекари проширују сужени крвни суд и тако омогућују да се поново крвљу храни срце или неки други орган, чувајући га од инфаркта, постао је опште познат појам.

Када некога у глуво доба ноћи стисне у грудима, сви путеви воде у ургентни центар, јер сада и највећи лаици за медицину знају да инфаркт не мора да буде кобан ако се на време дође до интервентног кардиолога.

Зато је недавно пуштање у рад дуго чекане ангио сале у Ургентном центру у Београду био важан догађај, јер у овој установи годишње се збрине око 3.300 кардиолошких болесника, од који скоро 2.000 има акутни коронарни синдром. Хитан стент, међутим, добиће око хиљаду пацијената, али тиме неће стећи никакву доживотну гаранцију да могу да наставе са ризичним понашањем које их је довело до срчаног удара.

Проф. др Владан Вукчевић, интервентни кардиолог и заменик директора Клинике за кардиологију, објашњава да није сваки инфаркт разлог за уградњу стента. Он објашњава да се стент ставља да би се раширио запушени крвни суд, али то мора да се уради док је део срца који исхрањује погођени крвни суд – још жив.

– Када се крвни суд запуши, срце, које је мишић, почиње да одумире, што је праћено болом и другим тегобама. Ако се ништа не предузме у року од 12 и 24 часа, умире мишић у зони коју је хранио запушени крвни суд и ту стент није од помоћи – каже наш саговорник.

Др Вукчевић објашњава да су међу пацијентима који су стигли до Ургентног центра, али нису и кандидати за уградњу стента, управо пацијенти који су закаснили, али и они који имају такав распоред сужења на крвним судовима да лекари процене да је за њих боље решење „бајпас”, операција премошћавања крвних судова.

Од 3.300 који се годишње лече на Ургентној кардиологији, најчешће пацијенти имају или прединфарктно стање или тежу форму попуштања срчаног мишића. И они су кандидати за ангио салу када им се стање мало стабилизује.

– Догађа се да неком болеснику на месту сужења, где се догодио већ инфаркт, уградимо хитно стент, али ће на осталим сужењима морати да буде урађена операција бајпас. Ако му прети нови инфаркт, операција ће бити заказана одмах или у веома кратком року. Ако је болест у стабилној фази, а ако сужења износе између 60 и 70 одсто крвног суда, операција може да се одложи, јер би такав захват био као да дирамо у живу рану. Боље је сачекати месец до месец и по дана – наводи др Вукчевић.

Пацијенти често погрешно мисле да су тиме што им је уграђен стент добили и „гарантни лист” да су њихови проблеми са срчаним болестима завршене. Многи наставе да раде по 14 сати дневно, да пуше, једе масну и брзу храну. Када их покоси инфаркт, околина се чуди како је неко коме је уграђен стент напрасно умро.

– Погрешно је приписати стенту магичну делотворност и наставити са старим лошим навикама, не мислећи на превенцију и могућност наредног инфаркта. Уградњом смо болеснику решили најизраженије сужење, али само на једном крвном суду, а не и на преосталим који  хране срце. Такође, таква опасна сужења могу да постоје и на артеријама мозга, нарочито код особа које имају атеросклерозу, болест сужених крвних судова – подсећа наш саговорник.

Др Вукчевић зато саветује особама којима је уграђен стент да буду релаксирани, али да не настављају са животним навикама које су им већ угрозиле живот. У противном у релативно кратком могу добити мождани удар, чак и инфаркт на неком другом крвном суду. Слично као када би возач који је променио амортизер на једном од четири покварена точка помислио да је миран на дуже стазе. Превенција тражи да се обарају високе масноће у крви, да се редовно шета, контролише крвни притисак..

У Србији, од свих умрлих, од кардиоваскуларних болести премине 54 процента, по чему смо трећи у Европи. У нашој земљи има око 70 специјалиста интервентне кардиологије, од тог броја 14 у Клиничком центру Србије.