Stent nije garantni list za srce

Stent, medicinski uređaj u vidu metalne opruge ili cevaste žice, kojim lekari proširuju suženi krvni sud i tako omogućuju da se ponovo krvlju hrani srce ili neki drugi organ, čuvajući ga od infarkta, postao je opšte poznat pojam.

Kada nekoga u gluvo doba noći stisne u grudima, svi putevi vode u urgentni centar, jer sada i najveći laici za medicinu znaju da infarkt ne mora da bude koban ako se na vreme dođe do interventnog kardiologa.

Zato je nedavno puštanje u rad dugo čekane angio sale u Urgentnom centru u Beogradu bio važan događaj, jer u ovoj ustanovi godišnje se zbrine oko 3.300 kardioloških bolesnika, od koji skoro 2.000 ima akutni koronarni sindrom. Hitan stent, međutim, dobiće oko hiljadu pacijenata, ali time neće steći nikakvu doživotnu garanciju da mogu da nastave sa rizičnim ponašanjem koje ih je dovelo do srčanog udara.

Prof. dr Vladan Vukčević, interventni kardiolog i zamenik direktora Klinike za kardiologiju, objašnjava da nije svaki infarkt razlog za ugradnju stenta. On objašnjava da se stent stavlja da bi se raširio zapušeni krvni sud, ali to mora da se uradi dok je deo srca koji ishranjuje pogođeni krvni sud – još živ.

– Kada se krvni sud zapuši, srce, koje je mišić, počinje da odumire, što je praćeno bolom i drugim tegobama. Ako se ništa ne preduzme u roku od 12 i 24 časa, umire mišić u zoni koju je hranio zapušeni krvni sud i tu stent nije od pomoći – kaže naš sagovornik.

Dr Vukčević objašnjava da su među pacijentima koji su stigli do Urgentnog centra, ali nisu i kandidati za ugradnju stenta, upravo pacijenti koji su zakasnili, ali i oni koji imaju takav raspored suženja na krvnim sudovima da lekari procene da je za njih bolje rešenje „bajpas”, operacija premošćavanja krvnih sudova.

Od 3.300 koji se godišnje leče na Urgentnoj kardiologiji, najčešće pacijenti imaju ili predinfarktno stanje ili težu formu popuštanja srčanog mišića. I oni su kandidati za angio salu kada im se stanje malo stabilizuje.

– Događa se da nekom bolesniku na mestu suženja, gde se dogodio već infarkt, ugradimo hitno stent, ali će na ostalim suženjima morati da bude urađena operacija bajpas. Ako mu preti novi infarkt, operacija će biti zakazana odmah ili u veoma kratkom roku. Ako je bolest u stabilnoj fazi, a ako suženja iznose između 60 i 70 odsto krvnog suda, operacija može da se odloži, jer bi takav zahvat bio kao da diramo u živu ranu. Bolje je sačekati mesec do mesec i po dana – navodi dr Vukčević.

Pacijenti često pogrešno misle da su time što im je ugrađen stent dobili i „garantni list” da su njihovi problemi sa srčanim bolestima završene. Mnogi nastave da rade po 14 sati dnevno, da puše, jede masnu i brzu hranu. Kada ih pokosi infarkt, okolina se čudi kako je neko kome je ugrađen stent naprasno umro.

– Pogrešno je pripisati stentu magičnu delotvornost i nastaviti sa starim lošim navikama, ne misleći na prevenciju i mogućnost narednog infarkta. Ugradnjom smo bolesniku rešili najizraženije suženje, ali samo na jednom krvnom sudu, a ne i na preostalim koji  hrane srce. Takođe, takva opasna suženja mogu da postoje i na arterijama mozga, naročito kod osoba koje imaju aterosklerozu, bolest suženih krvnih sudova – podseća naš sagovornik.

Dr Vukčević zato savetuje osobama kojima je ugrađen stent da budu relaksirani, ali da ne nastavljaju sa životnim navikama koje su im već ugrozile život. U protivnom u relativno kratkom mogu dobiti moždani udar, čak i infarkt na nekom drugom krvnom sudu. Slično kao kada bi vozač koji je promenio amortizer na jednom od četiri pokvarena točka pomislio da je miran na duže staze. Prevencija traži da se obaraju visoke masnoće u krvi, da se redovno šeta, kontroliše krvni pritisak..

U Srbiji, od svih umrlih, od kardiovaskularnih bolesti premine 54 procenta, po čemu smo treći u Evropi. U našoj zemlji ima oko 70 specijalista interventne kardiologije, od tog broja 14 u Kliničkom centru Srbije.