ЕК у петак одлучује о српском челику

Европска комисија ће у петак 7. априла изрећи привремене мере у оквиру антидампинг истраге која се води против пет земаља: Србије, Русије, Бразила, Украјине и Ирана, саопштено је на сајту ЕК. Како је објашњено, реч је о мерама, које се доносе најкасније девет месеци од покретања процеса. Поступак против наше земље званично је покренут 7. јула прошле године, пошто се Удружење европских произвођача челика „Еурофер” пожалило да је челик из Смедерева продаван испод цене.

 Каква ће бити одлука Брисела и да ли ће нам бити разрезане привремене казнене тарифе за сада нико не зна. Олакшавајућа околност може да буде то што је ЕК током истраге утврдила да је Србија није повећала извоз челика у ЕУ. Са друге стране оно што нам не иде у прилог, што чак и финансијски извештаји „Железаре Смедерево” показују, јесте да је било продаје челика испод цене.

Уколико ЕК и нашој земљи заиста изрекне ове мере, оне ће бити на снази шест месеци. То, међутим, не значи да ће се изрицањем ових привремених опомена, истрага у ЕК завршити. Наша влада имаће рок да до 2. маја достави коментаре на одлуку ЕК. Крај поступка очекује се на јесен. Тачније, на сајту комисије наводи се да ће дефинитивне мере бити изречене 6. октобра ове године.

Премијер Александар Вучић изјавио је током недавне посете Немачкој да је „буквално молио” Ангелу Меркел да нам помогне када је о овом поступку реч. Како је рекао средином марта, била је то двадесетоминутна сага о „Железари” и антидампингу.

„Рекла је да ће да погледа и да ће да помогне колико год буде могла по том питању”, казао је Вучић тада.

Касније је објашњавао како је од немачке канцеларке имао и повратну реакцију. Меркелова га је, како је истакао, обавестила да ће одлука „бити одложена”.

На сајту ЕК то се, међутим, не наводи. Напротив, стиче се утисак да су датуми фиксно закуцани и да је то стандардни начин на који се воде антидампинг истраге.

Оно што за нас тренутно може да буде олакшавајућа околност јесте што Србија није повећавала свој извоз челика у земље ЕУ у периоду од 1. августа до 31. новембра 2016. године, као што је „Политика” недавно објавила.

Истрага је досад показала да најлошије стоје Русија и Бразил, док је Србија у нешто бољој позицији. То, међутим, не прејудицира да ће исход по нас бити позитиван.

Како је „Политика”, већ писала „Еурофер” је још 11. октобра прошле године званично затражио од комисије да евидентира увоз челика који у ЕУ стиже из пет земаља против којих се води поступак. Наше власти су затим негодовале и Бриселу су упутиле жалбу према којој не постоји довољно оправдан разлог да цариници евидентирају челик који из Смедерева стиже у ЕУ. Сличну жалбу упутили су званичници из Ирана, Русије и Украјине. ЕУ, иначе, има овлашћења да евидентира увоз из неке земље, али за такав потез мора имати и ваљано образложење. Управо то је оно што су наше власти покушале да оспоре.

ЕК је утврдила да је дошло до раста увоза из неких од ових земаља за 14 одсто. Највише се повећао увоз из Русије и то чак 73 одсто. У посматраном периоду растао је и увоз челика из Бразила (26 одсто) док је увоз челика из Смедерева, у периоду од 1. августа до 31. новембра, остао непромењен. Иран и Украјина су, истовремено, чак смањили свој извоз у Европу.

Након таквих резултата, комисија је оценила да је регистрација увоза из Србије, Украјине и Ирана била непотребна.

И док нам стагнирање извоза у ЕУ током ове истраге иде у прилог, оно што је по нас тренутно неповољно је што се чак и у финансијским извештајима „Железаре Смедерево” наводи да је било продаје челика испод цене. Предмет истраге односи се на временски период од 1. јула 2015. до 30. јуна 2016. године. У то време „Железаром Смедерево” управљао је „ХПК инжењеринг” на челу са Петером Камарашем.

Занимљиво је да је истрага прошлог лета покренута само неколико дана пошто је кинески „Хестил” и званично преузео „Железару Смедерево”. У то време европски медији били су препуни вести о томе како нелојална конкуренција из Кине, гаси радна места широм Европе.

Иначе, удео смедеревске железаре на европском тржишту челика мањи је од један одсто.