Знатно више запослених

Број запослених у Србији између 2010. и 2016. године повећан је за више од 400.000 људи, а тржиште рада показује добре особине, пише у новом извештају „Трендови на тржишту рада западног Балкана у 2017”, који су јуче објавили Светска банка и Бечки институт за међународне економске студије. Њихови аналитичари примећују да је значајно повећање броја запослених у Србији у наведеном периоду у већој мери одраз повећања стопе активности, него пада незапослености. Ово маскира проблем ниске продуктивности рада, па се поставља питање квалитета нових радних места.

У региону западног Балкана у протеклих шест година повећан је број запослених за око 300.000, што представља укупно повећање запослености од око шест одсто. Ово је добра вест, порука је из Светске банке и Бечког института за међународне економске студије, али је потребно да се ова стопа повећања запослености убрза да би се остварио већи утицај на велику незапосленост и распрострањену неактивност.

Извештај се ослања на податке анкете о радној снази завода за статистику земаља западног Балкана, а Елен Голдстин, директорка Светске банке за западни Балкан је казала да „истраживачи први пут могу путем ове нове базе података на једноставан и доследан начин да анализирају кретања на тржишту рада у свих шест земаља западног Балкана”.

Нови извештај показује да се незапосленост у региону смањила, али је и даље превисока – на нивоу од 21 одсто радне снаге. Стопа незапослености даје процену броја људи који желе да раде и активно траже посао, док је неактивност шира мера људи који су економски неактивни због низа разлога. Четрдесет одсто становништва у радно активној доби је неактивно – што је много већа стопа него у упоредивим земљама ЕУ, при чему је неактивност нарочито велика међу женама и мање образованима.

Према извештају, недавни опоравак запослености је, изненађујуће, био у корист старијих радника. То се делом објашњава демографијом, с обзиром на то да број радника у старосној групи између 55 и 64 године укупно значајно расте. Запосленост ове групе се повећала за више од 20 процената у већини земаља.

Опоравак раста запослености је такође ишао у корист високо образованих.

– Видимо да боље образовање, више него икад, води ка већој запослености. Запосленост оних са вишим степеном образовања значајно је порасла, а то се односи и на младе људе – рекао је Роберт Штерер, научни директор Бечког института за међународне економске студије. – Такође је охрабрујуће што се током недавног опоравка види и раст запослености жена, иако је напредак на смањењу родних разлика код запослености спор.