Алварес и полиција чешљају „Агрокор”

Драма у „Агрокору” не јењава. Хрватска полиција потврдила је јуче да „спроводи истрагу” у овој компанији  на основу налога Жупанијског државног тужилаштва у Загребу, јавили су хрватски медији.

Полиција није дала више информација о овом случају. Хрватска радио-телевизија, међутим, наводи да се истрага од среде спроводи по пријави коју је председник Сабора Божо Петров из Моста „као грађанин” поднео против власника „Агрокора” Ивице Тодорића и управе концерна.

Петров је прошле седмице изјавио да је поднео пријаву на основу онога „што се дало чути у медијима”. „Ако је господин Тодорић чист, он ће то доказати. Нека институције одраде свој посао”, рекао је Петров, који је поднео пријаву због навода о лажирању финансијских извештаја.

И без овога ситуација у концерну је била озбиљна. То је између осталог рекао и Антонио Алварес Трећи кога су повериоци „Агрокора” ангажовали да реструктурира презадужено предузеће. По Алваресовом признању Тодорићева фирма је један од највећих изазова у његовој пословној каријери. Нема гаранција да ће успети, нити да неће отпуштати раднике.

Треба ли ова изјава да забрине Тодорићеве запосленике у Србији? На платном списку „Агрокора” је 60.000 радника из региона, од тога у Србији у Тодорићевим компанијама ради 11.000 људи. Највећи број њих (око 9.000) запослен је у малопродајном ланцу „Меркатору С”, у оквиру кога послују „Идеа” и „Рода”. Са овим пословним системом сарађује више од 600 добављача, а две трећине њих су мала и средња предузећа, па су њихови власници сада с правом забринути хоће ли успети да наплате своја потраживања. Такође, у оквиру „Агрокора” у Србији послују и „Фриком”, „Дијамант”, „МГ мивела”, „Нова слога” и Кикиндски млин.

Судећи према реакцијама из Министарства трговине и Привредне коморе Србије, „Агрокорови” радници и добављачи немају разлога за бригу. Да нема потребе за паником уверавали су недавно из „Меркатора С”, када су се сусрели са ресорним министром Расимом Љајићем.

Ипак, међу добављачима „Меркатора” приметна је нервоза. О односима са овим трговинским ланцем углавном не желе да говоре јавно. Драгољуб Вукадиновић, председник „Металца” из Горњег Милановца, један је од ретких који отворено каже да му пословни систем „Агрокора” дугује око 700.000 евра. Највећи део тог износа чине потраживања која „Металац” има према Хрватској. Да наплати своју робу од „Конзума”, Вукадиновић чека дуже од годину дана.

– Рокови плаћања за робу извезену у Словенију поштују се скоро редовно, из Босне и Херцеговине и Србије на наплату чекамо око два месеца – рекао је Вукадиновић и додао да се понекад плаћање обавља и у натури.

Како каже, „Металац” има своју трговину „Пролетер” у оквиру које, робу коју добије компензацијом, може да прода.

Оно што међутим незванично може да се чује јесте да је последњих дана било неких плаћања на релацији Београд–Горњи Милановац. Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије, за „Политику” наводи да ће ускоро бити одржан састанак са добављачима „Агрокора”, да се ситуација редовно прати, као и да је у готово свакодневном контакту са менаџментом Тодорићевих фирми у Србији.

У конкретном случају држави су поприлично везане руке, јер је реч о приватној фирми и страном инвеститору. Једино што може да учини, за сада је, константан надзор, односно контрола да ли се поштују рокови плаћања, као и да ли Тодорићеве компаније измирују своје обавезе према банкама, држави, добављачима и радницима.

Према речима Лазара Шестовића, главног економисте Светске банке, похвално је то што је Влада Србије на време покренула разматрање проблема, које криза у хрватском концерну „Агрокору” може имати по добављаче из Србије.

– Не видимо да постоји опасност за српске добављаче од кризе у „Агрокору”, јер је реч о правним лицима која немају дуговања и која могу да наставе нормално да послују. Не очекујемо неки већи утицај на Србију по овом питању у садашњем тренутку – казао је Шестовић.

Он је додао да је важно да власти буду активне у решавању проблема „Агрокора” како би се добила права слика стања дуга, потраживања и свих осталих параметара о финансијском здрављу те компаније.

– Ситуација у Србији у погледу утицаја кризе „Агрокора” није на том нивоу који би захтевао неку финансијску интервенцију државе – закључио је Шестовић.

Као што је „Политика” већ писала, „Меркатор” уопште није део стенд стил аранжмана који је Тодорић потписао са банкама. Реч је о независном пословном систему, који ради мимо „Агрокора”, а у коме овај хрватски концерн има 80 одсто власништва. Оно што је за нас добра вест јесте да објекти „Меркатора С” у Србији нису били гарант за кровне кредите, односно позајмице које је централа узимала у Загребу. То значи да нису уписани као колатерал за зајмове које је ова фирма узимала код домаћих банака. Као што смо већ објављивали, „Меркатор” је 2014. године од синдиката банака позајмио 120 милиона евра. До сада је, како незванично сазнајемо, наплата текла без проблема, а за отплату је преостало 105 милиона евра дуга.