Alvares i policija češljaju „Agrokor”

Drama u „Agrokoru” ne jenjava. Hrvatska policija potvrdila je juče da „sprovodi istragu” u ovoj kompaniji  na osnovu naloga Županijskog državnog tužilaštva u Zagrebu, javili su hrvatski mediji.

Policija nije dala više informacija o ovom slučaju. Hrvatska radio-televizija, međutim, navodi da se istraga od srede sprovodi po prijavi koju je predsednik Sabora Božo Petrov iz Mosta „kao građanin” podneo protiv vlasnika „Agrokora” Ivice Todorića i uprave koncerna.

Petrov je prošle sedmice izjavio da je podneo prijavu na osnovu onoga „što se dalo čuti u medijima”. „Ako je gospodin Todorić čist, on će to dokazati. Neka institucije odrade svoj posao”, rekao je Petrov, koji je podneo prijavu zbog navoda o lažiranju finansijskih izveštaja.

I bez ovoga situacija u koncernu je bila ozbiljna. To je između ostalog rekao i Antonio Alvares Treći koga su poverioci „Agrokora” angažovali da restrukturira prezaduženo preduzeće. Po Alvaresovom priznanju Todorićeva firma je jedan od najvećih izazova u njegovoj poslovnoj karijeri. Nema garancija da će uspeti, niti da neće otpuštati radnike.

Treba li ova izjava da zabrine Todorićeve zaposlenike u Srbiji? Na platnom spisku „Agrokora” je 60.000 radnika iz regiona, od toga u Srbiji u Todorićevim kompanijama radi 11.000 ljudi. Najveći broj njih (oko 9.000) zaposlen je u maloprodajnom lancu „Merkatoru S”, u okviru koga posluju „Idea” i „Roda”. Sa ovim poslovnim sistemom sarađuje više od 600 dobavljača, a dve trećine njih su mala i srednja preduzeća, pa su njihovi vlasnici sada s pravom zabrinuti hoće li uspeti da naplate svoja potraživanja. Takođe, u okviru „Agrokora” u Srbiji posluju i „Frikom”, „Dijamant”, „MG mivela”, „Nova sloga” i Kikindski mlin.

Sudeći prema reakcijama iz Ministarstva trgovine i Privredne komore Srbije, „Agrokorovi” radnici i dobavljači nemaju razloga za brigu. Da nema potrebe za panikom uveravali su nedavno iz „Merkatora S”, kada su se susreli sa resornim ministrom Rasimom Ljajićem.

Ipak, među dobavljačima „Merkatora” primetna je nervoza. O odnosima sa ovim trgovinskim lancem uglavnom ne žele da govore javno. Dragoljub Vukadinović, predsednik „Metalca” iz Gornjeg Milanovca, jedan je od retkih koji otvoreno kaže da mu poslovni sistem „Agrokora” duguje oko 700.000 evra. Najveći deo tog iznosa čine potraživanja koja „Metalac” ima prema Hrvatskoj. Da naplati svoju robu od „Konzuma”, Vukadinović čeka duže od godinu dana.

– Rokovi plaćanja za robu izvezenu u Sloveniju poštuju se skoro redovno, iz Bosne i Hercegovine i Srbije na naplatu čekamo oko dva meseca – rekao je Vukadinović i dodao da se ponekad plaćanje obavlja i u naturi.

Kako kaže, „Metalac” ima svoju trgovinu „Proleter” u okviru koje, robu koju dobije kompenzacijom, može da proda.

Ono što međutim nezvanično može da se čuje jeste da je poslednjih dana bilo nekih plaćanja na relaciji Beograd–Gornji Milanovac. Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, za „Politiku” navodi da će uskoro biti održan sastanak sa dobavljačima „Agrokora”, da se situacija redovno prati, kao i da je u gotovo svakodnevnom kontaktu sa menadžmentom Todorićevih firmi u Srbiji.

U konkretnom slučaju državi su poprilično vezane ruke, jer je reč o privatnoj firmi i stranom investitoru. Jedino što može da učini, za sada je, konstantan nadzor, odnosno kontrola da li se poštuju rokovi plaćanja, kao i da li Todorićeve kompanije izmiruju svoje obaveze prema bankama, državi, dobavljačima i radnicima.

Prema rečima Lazara Šestovića, glavnog ekonomiste Svetske banke, pohvalno je to što je Vlada Srbije na vreme pokrenula razmatranje problema, koje kriza u hrvatskom koncernu „Agrokoru” može imati po dobavljače iz Srbije.

– Ne vidimo da postoji opasnost za srpske dobavljače od krize u „Agrokoru”, jer je reč o pravnim licima koja nemaju dugovanja i koja mogu da nastave normalno da posluju. Ne očekujemo neki veći uticaj na Srbiju po ovom pitanju u sadašnjem trenutku – kazao je Šestović.

On je dodao da je važno da vlasti budu aktivne u rešavanju problema „Agrokora” kako bi se dobila prava slika stanja duga, potraživanja i svih ostalih parametara o finansijskom zdravlju te kompanije.

– Situacija u Srbiji u pogledu uticaja krize „Agrokora” nije na tom nivou koji bi zahtevao neku finansijsku intervenciju države – zaključio je Šestović.

Kao što je „Politika” već pisala, „Merkator” uopšte nije deo stend stil aranžmana koji je Todorić potpisao sa bankama. Reč je o nezavisnom poslovnom sistemu, koji radi mimo „Agrokora”, a u kome ovaj hrvatski koncern ima 80 odsto vlasništva. Ono što je za nas dobra vest jeste da objekti „Merkatora S” u Srbiji nisu bili garant za krovne kredite, odnosno pozajmice koje je centrala uzimala u Zagrebu. To znači da nisu upisani kao kolateral za zajmove koje je ova firma uzimala kod domaćih banaka. Kao što smo već objavljivali, „Merkator” je 2014. godine od sindikata banaka pozajmio 120 miliona evra. Do sada je, kako nezvanično saznajemo, naplata tekla bez problema, a za otplatu je preostalo 105 miliona evra duga.