Укуси класа Грејсона Перија

Нови Сад – После изложбе славног Дејмијана Херста „Нова религија” коју је публика видела јесенас, у Нови Сад стиже поставка још једног великог британског и светског савременог уметника. Грејсон Пери, керамичар, скулптор, графичар, добитник Тарнерове награде (2003), најпрестижнијег британског признања за уметност, представиће се изложбом таписерија „Таштина малих разлика”. Изложба ће вечерас у 20 сати бити отворена у Музеју савремене уметности Војводине и трајаће до 20. маја, саопштено је јуче на конференцији за новинаре.

Дела овог уметника, који је познат и по томе што истражује питања родног идентитета и има свој ексцентрични, женски алтер его Клер, стижу, као и у случају Херста, посредством Британског савета и компаније КПМГ, уз подршку Министарства културе, покрајинских и градских институција културе.

У фокусу изложбе је шест великих, колоритних таписерија које обилују детаљима, а инспирисане су циклусом графика „Живот развратника” енглеског сатиричног уметника 18. века Вилијама Хогарта. Таписерије прате живот измишљеног лика Тима Рејквела, од рођења, преко тинејџерских година, па све до његове смрти у аутомобилској несрећи. Прве две таписерије фокусирају се на „укус” британске радничке класе, друге две средње класе, а пета и шеста виших класа.

„Претпостављам да ће ова изложба бити веома популарна, јер је Грејсон Пери у тренду и тренутно има велику изложбу у Лондону. А ова изложба суштински прича о људима, о изборима који они чине и до чега они доводе”, казала је директорка Британског савета за Западни Балкан, Клер Сирс, која очекује да ће изложба у Новом Саду покренути и питања о томе како класу и укус доживљавају људи у Србији и у Енглеској.

Попут свог измишљеног лика са таписерија, и сам уметник је дете из радничке класе. У једном интервјуу, упитан да ли мисли да је у Великој Британији могуће прећи из класе у класу, рекао је да политичари понекад говоре о бескласном друштву, али да он сматра да класни систем и даље цвета.

„Ми папани имамо обичај да, успињући се клизавом мотком, покупимо неке наизглед аутентичне склоности средње класе: радна соба пуна књига, скроман и прљав ауто, пун сталак за вино и аутентични прозорски оквири. Али наше срамотно бивше ја све време цвили из своје подземне тамнице, из дубине наше урбане градске спољашности: 'Али ја хоћу златни порше'”, рекао је Пери.

Грејсон Пери, по речима в. д. директора Музеја савремене уметности Војводине, Радована Јокића, јесте један од најкомпликованијих аутора 20. и 21. века, а изложба његових таписерија велики је поклон за домаћу публику која ће морати, напомиње, да се потруди да открије тајну овог уметника, али ће сигурно разумети фрагменте његове уметности. 

„Сигурно је да ћемо у ових 45 дана, колико ће трајати изложба, из свега овога изаћи мало другачији, а ми као музеј изаћи ћемо богатији за једно светско искуство које ћемо пренети у наше касније поставке”, додао је Јокић.